Kažu da su „jutarnji ljudi“ uspešniji, zdraviji, srećniji i vitkiji. A ja sam, do prošle nedelje, jedva uspevala da ustanem pre sedam i to uz dve alarm-aplikacije i grižu savesti.
Nego, kako je poslednja nedelja posta pred Vaskrs inače bila i najstroža, rekoh sebi što ne bih probala da se testiram dodatno i pokušam „5 ujutru rutinu“ na koju sam naletala po trendovima– i sama proverim da li je to samo mit sa Instagrama ili stvarno menja život.
Dan 1 – Euforija i kafa u mraku
Probudio me alarm u 4:55, iako sam zaspala oko ponoći jer sam morala da završim seriju. U 5:01 sam već imala šolju kafe u ruci i osećaj da sam pobedila sistem.
Jutro je bilo tiho, magično, kao u knjigama o produktivnosti. Napravila sam listu ciljeva. Meditirala. Skrolovala 30 minuta. Ali u tišini. Bio je to uspeh.
Dan 2 – Prvi udarac realnosti
Ustala sam, ali s glavoboljom i osećajem kao da me je pregazio traktor. Ipak, ispeglala sam veš, oprala kosu i napisala tri mejla pre 7h.
Bila sam ponosna. I pospana ceo dan. Kafa nije pomogla. Oči su me pekle. U 22h sam zaspala sedeći.
Dan 3 – Mini mentalni slom
Probudio me alarm, ali i pitanje: Zašto sebi ovo radim? U 5:13 sam imala malu egzistencijalnu krizu uz instant kafu.
Zapišem u dnevnik: „5AM rutina nije za ljude koji kasno spavaju. Ni za ljude generalno.“ Odradila sam kratku vežbu disanja i zaspala nazad u 6:10.
Dan 4 – Svetla tačka: Čudo se desilo
Ustala sam u 5:00 i bila funkcionalna. Uradila sam jogu, doručkovala jaja i avokado (koji inače kupim i ostavim da se pokvari), i stigla na posao pre svih. Koleginica me pitala da li sam zaljubljena. Nisam. Samo sam budna od pet.
Dan 5 – Umorna, ali uporna
Rutina počinje da dobija oblik. Počela sam da idem ranije u krevet, što znači da više ne znam šta se dešava u serijama koje sam gledala mesecima.
Ali telo se polako privikava. U 6:30 već završavam mejlove, a do 8 sam slobodna da živim život.
Dan 6 – Subota u zoru
Ustajem u 5:15 bez alarma. Da, dobro ste pročitali. Nema posla. Nema obaveza. Samo ja, kafa i misli koje su mi ranije bile zakopane ispod obaveza.
Hodam po stanu kao ninja. Spremam zdrav doručak. Čitam knjigu. Počinjem da razumem zašto ljudi ovo rade.
Dan 7 – Jesam li nešto naučila?
U nedelju sam ustala u 6, što smatram pristojnim kompromisom između novostečene discipline i ljudske potrebe za snom. Odradila sam laganu šetnju, napravila plan za nedelju i shvatila nešto važno:
Jutarnja rutina ima moć. Kada dan počneš u miru, sve ostalo deluje lakše.
San je ključan. Bez ranijeg spavanja – nema ni ranog ustajanja.
Tišina ima lekovito dejstvo. Sat vremena bez telefona i ljudi vredi više nego što sam mislila.
Ovo nije za svakog, ali je vredno pokušaja.
Da li ću nastaviti?
Ne baš svakog dana. Ali 2-3 puta nedeljno – definitivno. Jer, iako neću uvek biti ta „žena koja ustaje u pet“, sad znam da mogu da budem ako poželim. I to je više nego dovoljno.
(Pink)