Uticaj porodičnih svađa na decu: Pogled Vladete Jerotića na vaspitanje, traume i ljubav
Uticaj porodičnih svađa na decu:
Pogled Vladete Jerotića na vaspitanje, traume i ljubav
Porodične svađe, naročito kada su učestale i burne, mogu ostaviti duboke i trajne posledice na psihički razvoj deteta.
Deca su izuzetno osetljiva na emocionalnu klimu u porodici, posebno u najranijem uzrastu kada se njihova ličnost još oblikuje.
O ovoj temi govorio je i cenjeni srpski akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić, koji je celog života promišljao o složenim odnosima između roditelja i dece.
Strogoća ili razmaženost – šta je veće zlo?
Profesor Jerotić je isticao da ni jedno ni drugo nije dobro, ali da preterana strogoća ostavlja teže posledice nego razmaženost:
„Ako treba birati, bolje je dete razmaziti nego ga odgajati u prevelikoj strogoći.
Dete koje je razmaženo, kasnije u životu – kada više nije u centru pažnje – ima šansu da se samo koriguje.
Međutim, dete koje odrasta u strahu i osećaju inferiornosti, to nosi celog života.”
Preterano strogi roditelji, koji ne ostavljaju prostora za dijalog, empatiju i izražavanje emocija, često formiraju kod deteta osećaj manje vrednosti, nesigurnost i strah od autoriteta.
Razlika između prepirke i svađe – i zašto je važno da ih roditelji razlikuju
Jerotić je pravio jasnu razliku između prepireke i svađe, naglašavajući da prisustvo prepirki u braku može biti i znak ljubavi, dok su destruktivne svađe često pokazatelj ozbiljnih problema:
„Dok ima prepirki, ima i ljubavi. Svađe su druga priča. Ljubav se menja kroz život – volimo drugačije sa 20, sa 30, sa 40 godina. Ali samo ako sazrevamo.
Ako ne sazrevamo, onda ćemo možda imati tri braka – jer pokušavamo da volimo isto kao u mladosti.”
U kontekstu porodične dinamike, on je isticao da emocionalna zrelost ne dolazi sama po sebi, već da predstavlja proces sazrevanja u ljubavi i odgovornosti, koji zahteva introspekciju i lični razvoj.
Deca kao svedoci konflikta – posledice koje ostaju za ceo život
Kao psihijatar, Jerotić je bio svedok brojnih slučajeva u kojima su mladi ljudi, između 15 i 20 godina, za svoje probleme krivili roditelje. I u većini slučajeva – s pravom:
„Roditelji često ne razumeju da dete upija sve, čak i kad je vrlo malo. Kada se pred detetom vode grube svađe, ono se možda igra pod stolom, ali sve što se dešava – ono oseti.
Kasnije, kao odrasla osoba, dete može da bude trajno uplašeno, ili će u sopstvenom braku reprodukovati iste modele ponašanja.”
Ponavljanje porodičnih obrazaca – nesvesno prenošenje trauma
Jerotić je iz svoje prakse naveo primere koji pokazuju kako trauma iz detinjstva može uticati na izbor partnera i ponašanje u budućim odnosima:
„Jedna devojka koju sam poznavao imala je oca alkoholičara koji je zlostavljao nju i majku. Kasnije se i sama udala za alkoholičara – iako on to u početku nije bio.
A jedan mladić, koji se u detinjstvu borio protiv očeve agresije, kasnije je, kao otac, postao potpuno isti kao on.”
Ovi slučajevi pokazuju koliko su rana iskustva snažna – čak i kad smo svesni da su bila loša, nesvesno ih možemo ponoviti ako ih ne osvestimo i ne obradimo.
Batine, poslušnost i strah – kako ih razlikovati
Govoreći o fizičkom kažnjavanju dece, Jerotić je bio veoma jasan – batine mogu ostaviti trajne posledice, naročito ako su nepravedne ili impulsivne:
„Nikada nemojte tući dete ako niste sigurni da je namerno pogrešilo. Među decom ima i zlopamtila. Batina može da ostavi trag za ceo život.
Dete može kasnije potražiti partnera koji će ga zlostavljati, ili će postati izrazito osetljivo na bilo kakve grube reči.”
Posebno je isticao razliku između poslušnosti i pokornosti:
„Poslušnost iz ljubavi je dobra, ali pokornost iz straha je opasna. Roditelji često misle da je mirno i poslušno dete idealno, ali ponekad je važno i da se pobuni, da razvije kritičku svest.”
Nema univerzalnog recepta za vaspitanje
Na kraju, Vladeta Jerotić je uvek naglašavao da ne postoji univerzalni recept za vaspitanje. Svako dete je jedinstveno, pa tako i pristup mora biti individualan:
„Imate tvrdoglavu, pametnu decu sa kojima nije lako. Nije isto odgajati jedno ili troje dece. Čak ni blizanci nisu isti, pa ni njih ne možete vaspitavati na isti način.”
Odnos roditelja, način komunikacije i porodična atmosfera ostavljaju neizbrisive tragove na deci. Vladeta Jerotić nas je podsećao da je vaspitanje mnogo više od pravila i kazni – ono je poziv na ljubav, zrelost, razumevanje i strpljenje.
(Stil)