Preljuba počinje pogledom, a kazna je pakao
U Novom Zavetu, Hristova učenja donose dublje i strože razumevanje moralnog zakona u poređenju sa starozavetnim pravilima. Jedan od najsnažnijih primera toga jeste pitanje preljube.
Dok je u Starom Zavetu preljuba definisana kao fizički čin između oženjenog muškarca ili udate žene i druge osobe, Isus u Jevanđelju po Mateju (Mt 5, 27-30) ide korak dalje:
„Čuli ste kako je kazano starima: ‘Ne čini preljube.’ A ja vam kažem: svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome.“
Ove reči šokiraju svojom direktnošću. U hrišćanstvu se ne osuđuju samo postupci, već i same misli koje vode ka grehu.
Takvo učenje stavlja fokus na unutrašnje stanje čoveka – srce, namere i misli – i time podiže moralni standard na mnogo viši nivo.
Preljuba više nije samo telesni čin, ona je greh koji počinje iznutra, u tišini ljudskog uma i srca.
Isus ide još dalje u ovom odeljku govoreći:
„Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego da celo telo tvoje bude bačeno u pakao.“
Ova metaforička izjava ne treba da se shvati bukvalno, već kao izraz ozbiljnosti sa kojom treba pristupati grehu.
Isus koristi snažne slike kako bi pokazao koliko je važno boriti se protiv zla koje dolazi iznutra, iz sopstvenih misli i nagona.
Bolje je, kaže, da se lišimo nečega što nas navodi na greh, nego da celim bićem propadnemo.
U ovom učenju krije se surovost – ne zato što Isus želi da muči čoveka, već zato što želi da ga podstakne na temeljnu, unutrašnju čistotu.
Preljuba, kao i svaki drugi greh, ne počinje spolja, već iz srca. Zbog toga, borba protiv greha je borba koja se vodi iznutra, svakodnevno i odlučno.
(Religija)