Građenje sreće na nesreći drugih ne samo da je nepošteno, već nas vodi ka iskrivljenom poimanju uspeha – onom koje je daleko od hrišćanske ljubavi i zajedništva.
U svetu koji je često vođen materijalnim vrednostima i željom za ličnim uspehom, lako se može desiti da zaboravimo na temeljne moralne vrednosti koje nas podstiču da budemo bolji ljudi.
Jedna od tih vrednosti je da svoju sreću ne gradimo na nesreći drugih, što je ne samo društveno neprihvatljivo, već i u potpunoj suprotnosti sa hrišćanskim učenjima.
Hrišćanstvo nas poziva na ljubav, saosećanje i poštovanje svakog čoveka, bez obzira na njegov status, bogatstvo ili životnu situaciju.
U Jevanđeljima, Isus nas uči da volimo svoje bližnje kao sebe same, i da u svakom čoveku prepoznamo Božiju sliku.
Ako svoju sreću gradimo na patnji drugih, mi se ne ponašamo prema onim načelima koja su nas učila vera i ljubav prema bližnjem.
Takvo ponašanje nije samo neetično, već je i direktno suprotno onome što znači biti hrišćanin.
Građenje sreće na nesreći drugih ne samo da je nepošteno, već nas vodi ka iskrivljenom poimanju uspeha – onom koje je daleko od hrišćanske ljubavi i zajedništva.
Starac Jovan Krestjankin je upozoravao da ljudi koji svoju sreću temelje na suzama drugih, nemaju ćemu dobrom da se nadaju.
„Ko poživi na račun tužih suza, neka i ne sanja o svojoj sreći“.
(Religija)