Psiholozi otkrivaju 8 osobina ljudi koji su imali teško detinjstvo.
1. Problemi sa poverenjem u druge
Ljudi teškog vaspitanja često gube veru u druge jer su se njihova uverenja stalno vraćala nazad tokom godina formiranja.
„Ako dete nije bilo adekvatno podržano, hranjeno i zaštićeno tokom svog odrastanja, onda može biti teško verovati ljudima“, kaže dr Smit.
„Ako dete nikada nije iskusilo da neko izražava iskrenu brigu ili je bilo izloženo ljudima koji koriste i zlostavljaju, onda saznaju da se ljudima ne može verovati.“
2. Bori se sa emocionalnom intimnošću
Poverenje je stub emocionalne intimnosti, tako da, ne iznenađuje, ovo je na listi.
„Za decu koja su iskusila zanemarivanje, nedoslednost ili čak direktnu štetu od onih koji su trebali da ih bezuslovno vole, bliskost postaje sama po sebi rizična“, kaže psiholog Džoel Frank.
„Odrasli sa ovom istorijom mogu oklevati da se potpuno otvore partneru, plašeći se da će ih ranjivost izložiti odbacivanju ili povredi.“
3. Hipernezavisnost
Nezavisnost može biti poželjna osobina, ali može otići predaleko. Kod odraslih koji su imali teško detinjstvo, to često ide ruku pod ruku sa borbom sa ranjivosti i pitanjima poverenja, što utiče na odnose.
„Dok samopouzdanje može biti snaga, hiper-nezavisnost može otežati traženje pomoći, čak i kada je to potrebno“, kaže dr Lira de la Rosa.
„Odrasla osoba može imati problema da se osloni na prijatelje ili partnere jer se plaše da će ranjivost dovesti do razočarenja ili odbijanja.“
4. Perfekcionizam
Ljudi mogu postati nezdravi borci.
„Neki ljudi se nose sa haosom ili kritikom u detinjstvu tako što teže ka savršenstvu kao odrasli“, kaže dr Lira de la Rosa.
„Ako kao deca nisu mogli da kontrolišu svoje okruženje, mogli bi da imaju za cilj da kontrolišu sopstveni učinak.
Ovo može izgledati kao da se preterano rade ili da se osećaju paralizovano strahom od neuspeha.“
5. Emocionalna osetljivost
Ljudi sa izazovnim detinjstvom mogu izgledati udaljeni, ali mogu biti preosetljivi jer je njihov dan često zavisio od nečijeg raspoloženja.
„Oni bi mogli previše duboko da pročitaju partnerove nepredviđene komentare ili pogrešno protumače povratne informacije na radnom mestu kao kritiku“, kaže dr Frank.
„Iako ih to ponekad može učiniti empatičnim i intuitivnim, to takođe može dovesti do preopterećenosti, pogrešne komunikacije i nemogućnosti da se odvoje tuđe emocije od svojih.“
6. Hiperprilagođen potrebama drugih
Poput emocionalne osetljivosti, osoba može razviti ovu osobinu kao mehanizam preživljavanja.
„Mnogi ljudi koji odrastaju u sredinama u kojima moraju da čuvaju mir ili brinu o drugima mogu razviti povećanu osetljivost na tuđe emocije“, kaže dr Lira de la Rosa.
Opet, to bi moglo da podstakne empatiju (poželjnu), ali dr Lira de la Rosa kaže da takođe može navesti nekoga da zanemari sebe.
„Na primer, neko bi mogao stalno da daje prioritet sreći svog partnera , osećajući se krivim što traži bilo šta zauzvrat“, kaže dr Lira de la Rosa.
„Vremenom to može dovesti do sagorevanja ili ogorčenosti.“
7. Hronična anksioznost ili hiper-budnost
Problemi sa mentalnim zdravljem su uobičajeni i razumljivi kod ljudi kojima je bilo teško kao deci.
„Odrastanje u haotičnom okruženju može naterati ljude da se osećaju kao da je svet uvek na ivici da se raspadne“, kaže dr Lira de la Rosa.
„Kao odrasli, mogli bi stalno da očekuju najgore, kao što je zamišljanje neuspeha na poslu ili strah da će njihov partner otići.
Ova anksioznost može biti iscrpljujuća i otežati uživanje u sadašnjosti.“
8. Perpetuacija problematičnih pristupa
Istorija se može ponoviti.
„Ako je osoba imala ono što smatra teškim detinjstvom i nikada nije bila izložena zdravijim načinima kretanja i lečenja, onda će ta osoba verovatno nastaviti istu dinamiku i dalje“, kaže dr Smit.
„To je zato što nam je teško da zamislimo novi način postojanja ili činjenja nečega ako nismo, na neki način, bili izloženi konceptu nečeg drugačijeg.“
(Stil)