Sa samo sedam godina, AJ Hato stao je na sud u Floridi i pred porotom ispričao da je video kako mu majka davi sestru u porodičnom bazenu – svedočenje koje je njegovu majku Amandu Luis poslalo iza rešetaka na doživotnu kaznu zatvora bez prava na uslovnu kaznu.
Slika malog dečaka, uredno obučenog u belu košulju, crni prsluk i svetle pantalone, kako kroz suze odgovara na pitanja tužilaca, ostala je duboko urezana u sećanju američke javnosti još od tog februara 2008.
Amandin sin je drhtavim glasićem rekao:
„Mama je ubila moju seku“.
Amanda je izgubila sve žalbe na presudu za ubistvo svoje ćerke Adrijane, a i dalje iz zatvora u Majamiju tvrdi da je nevina.
Nakon suđenja, AJ je usvojen, promenio je ime i potpuno nestao iz javnosti. Nije govorio o onome što se dogodilo – do sada.
Portal DailyMail.com je ekskluzivno objavio intervju sa sada 24-godišnjim muškarcem koji je od malog svedoka postao vatrogasac, muž i, kako kaže, čovek koji i dalje stoji iza svega što je tada rekao.
„Sto posto je kriva“, kaže odlučno. „Stojim iza svake reči koju sam rekao.“
„Moja mama ubija moju sestru“
U vreme suđenja, AJ je voleo da se igra sa crveno-belim vatrogasnim kamionom, jednom od retkih igračaka koje je imao.
Simbolično ili ne – danas je vatrogasac. Živi srećno, oženjen je, njegova supruga zna njegovu priču, ali, kako otkriva, njeni roditelji i njegove kolege ne znaju ništa o njegovoj prošlosti.
Zamolio je da njegov novi identitet ostane anoniman.
O Amandi gotovo nikad ne govori kao o majci – koristi njeno ime.
„Ne želim da je vidim. Sud nam je zabranio kontakt, i drago mi je zbog toga. Ne želim da se otvaraju stare rane, da se vraćaju osećanja i traume.“
Ipak, izdaleka prati svaki njen pokušaj da se izbori za novu šansu.
Za vreme suđenja u gradiću Bonifej, AJ je bio jedini svedok tragedije iz avgusta 2007. godine. Iako je njegova priča varirala tokom ispitivanja, ključni trenutak bio je kada je pokazao crtež koji je nacrtao.
Na slici, AJ je pokazao na čičagliše: „Ovo je moja mama. Ubija moju sestru.“
Na pitanje kako to radi, odgovorio je: „Stavlja joj ruku preko lica.“
Na slici je Amanda stajala van bazena dubokog 120 cm, sa crtom koja je predstavljala njenu ruku kako doseže do Adrijane
AJ je nacrtao sebe kako sve posmatra sa drveta. Ispod crteža napisao je „Ona je umrla“ i „Bilo je strašno“.
Sudija je odlučio da je AJ kompetentan svedok, ali branitelji Amande tvrde da je dete bilo previše vođeno tokom ispitivanja, a odgovori nedosledni.
Danas, AJ to odlučno negira: „Nisam bio ničim vođen. Samo sam rekao šta sam video – reč po reč.“
„Bili smo zlostavljani“
Iskreno priznaje da se teže priseća svega iz detinjstva, ali da mu u pamćenju najviše ostaju – zlostavljanje i strah.
„Bilo je mračno. Trauma. Fizički zlostavljani, i Adrijana i ja. Kod porodice koja me usvojila bilo je nebo i zemlja. Dobar, hrišćanski dom. Ljubav. Sreća.“
Na pitanje kakav mu je bio odnos sa sestrom, odgovara tiho: „Bili smo najbolji prijatelji.“
O suđenju kaže: „Bio sam stvarno, stvarno nervozan… ali rekao sam samo ono što se dogodilo. Bilo mi je drago kada se završilo.“
Nije tada shvatao kakve posledice će njegovo svedočenje imati za njegovu majku – to je, kako kaže, shvatio tek u tinejdžerskim godinama.
Majka rekla da je nesrećan slučaj
Amanda Luis i dalje tvrdi da je njena ćerka slučajno pala u bazen dok je pokušavala da očisti bube. Kaže da je prethodno spavala posle noćne smene, dok su deca gledala crtane filmove.
Kada joj je AJ rekao da je Adrijana u vodi, izašla je i videla je licem nadole, ljubičasto-plavu.
Pozvala je hitnu pomoć, pokušala reanimaciju, ali Adrijana je preminula u bolnici u 17:05.
U početku su vlasti verovale da se radi o nesreći. Lokalni vatrogasni komandir rekao je: „Nagnula se preko ivice, izgubila ravnotežu i pala.“
Ali onda je AJ rekao: „Mama je potopila moju sestru.“
U policijskom snimku izjavio je da se Amanda naljutila jer je Adrijana – koja je imala ADHD – naprskala sredstvo za staklo po kući. „Bacila ju je u bazen, i potapala više puta“, ispričao je dečak.
Istraga je otkrila da kuća nije bila u najboljem stanju – spavaća soba je smrdela na urin, gotovo bez igračaka.
Obdukcija je pokazala modricu na licu Adrijane koja je ličila na otisak ruke, ali je izveštaj potpisao patolog koji je već bio pod nadzorom zbog 35 propusta u prethodnim slučajevima.
Doktorka iz bolnice, gde su pokušali da spasu devojčicu, rekla je da je Amanda ostala potpuno bez emocija kad su joj rekli da joj je dete umrlo – samo je pitala gde je automat sa grickalicama.
Kolege s posla svedočile su da je Amanda ranije govorila da će „ubiti“ Adrijanu nakon što je ova upropastila unutrašnjost kola markerom.
Iako je prošla poligraf, Amanda je odbila nagodbu od 10 godina i izabrala suđenje.
Osuđena je nakon samo četiri dana suđenja – doživotna bez uslovne + 30 godina za zlostavljanje deteta.
Danas se njeni advokati, uključujući i novoimenovanog branioca, pokušavaju poslednji put izboriti za novo suđenje.
Ali AJ ne želi da ima ništa s tim. Kaže da je okrenuo novi list.
„Bio sam dete. Samo sam rekao istinu. I dan-danas se toga držim.“
(Žena)