Manastir Blagoveštenje nalazi se na levoj strani reke Morave, blizu Čačka i Ovčar Banje
Unutrašnjost manastira je gotovo nepromenjena od 17. veka
Podno Kablara, na levoj strani reke Morave, svega 17 kilometara od Čačka i u blizini čuvene Ovčar Banje, nalazi se manastir Blagoveštenje.
Kao što mu i ime kaže, posvećen je Blagovestima, jednom od najvećih ženskih praznika u pravoslavlju, danu kad je Presveta Bogorodica saznala da će za Božić roditi Isusa Hrista.
Ovaj manastir ne samo da pleni lepotom i duhovnošću, već ima i raskošnu istoriju, a mnogi ga pamte kao svetinju u kojoj se zamonašio patrijarh Pavle.
Manastir Blagoveštenje često se pominje kao druga kuća najvoljenijeg srpskog patrijarha – patrijarha Pavla. Vernici ne zaboravljaju da je on rođen u Kućancima kao Gojko Stojčević, ali s posebnom radošću ističu da je u duhovnom smislu rođen baš u Blagoveštenju, jer je tu primio monaški postrig.
Blagoveštenje je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri za koji se pouzdano zna i kada je podignut i ko su bili ktitori.
Kako u tursko doba nije bilo dozvoljeno podizati nove crkve, već samo obnavljati stare, Blagoveštenje je podignuto 1601/02. godine na temeljima stare crkve koja je datirala iz 13. veka.
Zidanje svetinje omogućeno je zahvaljujući ogromnom zalaganju igumana Nikifora i njegove bratije.
Svetinja je izgrađena u graditeljskom stilu raške škole, a i dan-danas se smatra jednim od najlepših manastira u srpskoj Svetoj gori, kako se slikovito nazivaju svetinje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
Freske stare četiri veka
Kad zakoračite u Blagoveštenje, imate utisak da ste se vratili u 17. vek. Jer, unutrašnjost ove svetinje je ostala gotovo nepromenjena otkako je manastir sagrađen.
Freske koje se nalaze na zidovima manastira su nesumnjivo najlepše freske koje su nastale u srpskim svetinjama u prvoj polovini 17. veka.
Znajući da gradi svetinju za pokoljenja, iguman manastira Nikifor koji je u narodu bio veoma cenjen i poštovan angažovao je čuvenog zografa Mitrofana da oslika prestone ikone i uradi ceo životopis.
Iako je koloristički siromašan, živopis manastirske crkve, izrađen od 1632. do 1635. godine, ima neprocenjivu vrednost.
Od boja dominiraju oker i crvena, a toliko prepoznatljive plave skoro i da nema; naime, u vreme Turaka, kad je manastir oslikavan, vladala je velika materijalna oskudica.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
S druge strane, likovi svetitelja su, kako i dolikuje, sasvim produhovljeni i ostavljaju snažan utisak na svakog ko uđe u manastir.
Na freskama su Sveti Stefan Dečanski kog Sveti Nikola privodi Gospodu na iscelenje, Sveti knez Lazar, Sveti Sava, Sveti Simeon Mirotočivi, Sveti arhiepiskop Arsenije…
Poseban utisak ostavljaju scene iz života Isusa Hrista i Presvete Bogorodice.
Čudotvorna ikona Bogorodice
Najvažnije mesto u manastiru dobila je ikona Presvete Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljica), koju je zograf Mitrofan oslikao 1602. godine.
I danas postoji predanje da je ova ikona Bogorodice čudotvorna; mnogi koji su se pred njom molili dobili su toliko željeno isceljenje, a svi koji su napravili tri velika metanija (poklonjenja do zemlje) pred ovom ikonom otišli su iz Blagoveštenja sa mirom u duši, osnaženi da na sva životna iskušenja spremno odgovore, verujući u nebesko zastupništvo Bogomajke.
Pred ovom ikonom molili su se ne samo vernici, već mnogo češće i s posebnom pobožnošću svi monasi koji su živeli u Blagoveštenju.
Ono čime se manastir Blagoveštenje mogao podičiti još u 17. veku je neverovatno impozantan i lep ikonostas.
Velelepno delo takođe je izradio zograf Mitrofan. Ipak, ikonostas je vremenom rastavljen i bilo je potrebno gotovo stotinu godina da bude restauriran.
Vraćen je tek pre 30 godina, a originalni delovi iz 17. veka su prestone ikone Presvete Bogorodice sa malim Hristom, prestona ikona Deizis, severno trolisno nadverje (Gostoljublje Avramovo), šest malih prazničnih ikona, kao i red ikona Svetih apostola sa Gospodom i Deizisni čin. Original raspeća Gospoda Isusa Hrista sa blagoveštanskog ikonostasa nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.
Druga kuća patrijarha Pavla
Pri pomenu manastira Blagoveštenje mnogi savremenici će reći da im je ovaj duhovni dragulj Ovčarsko-kablarske klisure poznat kao svetinja u kojoj se zamonašio Gojko Stojčević, potonji patrijarh Pavle.
U Blagoveštenje je došao 1945. godine kao iskušenik, a posle tri godine primio je monaški postrig i dobio ime Pavle, po apostolu Pavlu.
Decenijama je dolazio u svoju „drugu kuću“, na radost i zahvalnost vernika koji su imali sreće da u tom trenutku budu u manastiru i od najvoljenijeg srpskog patrijarha zatraže i dobiju blagoslov.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Oni malo stariji prisetiće se istorijskog podatka da je u osvit Drugog svetskog rata u Blagoveštenje došao i jedan vladika.
Bio je tada vladika, a sada Sveti Nikolaj Velimirović, koji je dolaskom u Blagoveštenje odao počast manastirskom bratstvu i istovremeno pokazao da oni koji sumnjaju u njegovu ljubav prema otadžbini strašno greše.
Patrijah Pavle upokojio se 15. novembra 2009. godine. Mnogi su ga još za života smatrali svecem i kako vreme prolazi sve je više vernika koje bi obradovala vest o njegovoj kanonizaciji.
Blagodat koja se kroz njegove reči i dela izlivala na svakog ko je umeo da je primi nastavlja da živi, a kad Sveti arhijererski sabor upiše patrijarha Pavla u Diptih Svetih on će i zvanično postati još jedan svetitelj koji u Blagoveštenju počeo da izrasta u duhovnu gromadu moleći se pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Odigitrije.
(Žena)