Uređivanje grobova članova porodice je deo kulture i način održavanja sećanja na preminule
Čitateljka se pita da li je staromodno ili normalno da prestane da uređuje grobove svojih roditelja
Uređivanje grobova članova porodice i prijatelja je deo naše kulture. Tako odajemo počast preminulima i održavamo sećanje na njih.
Za mnoge je to, pogotovo u prvim godinama gubitka, i način suočavanja sa tugom. Ali, šta kada prerastemo potrebu za tim i grobove održavamo samo zbog drugih, da ne bismo postali predmet ogovaranja?
Upravo je o tome globalno popularnoj kolumnistkinji Ebigejl Van Buren pisala čitateljka kojoj su ne tako davno preminula oba roditelja. „Tata je umro pre tri, a mama pre gotovo dve godine.
Sahranjeni su u gradu u kojem živim. Svi njihovi vršnjaci iz porodice takođe su pomrli“, navodi se u pismu. Objasnila je da na njihove grobove stavlja veštačko cveće, ali retko tamo odlazi.
„A ni moja deca i unuci ih ne posećuju. Svi imamo uspomene na vreme provedeno s njima i to nam je dovoljno. Suprug i ja planiramo kremaciju i rasipanje pepela“.
„Cveće ostavljam jer želim da se vidi da ih poštujem. Volela bih da prestanem, ali moram da se uverim da je to u redu.
Da li je uređivanje grobova staromodno? Da li je danas sasvim normalno da se to ne radi“, pitala je ova žena.
Kao i uvek, Ebigejl je bila vrlo kratka i određena.
„Žao mi je zbog vašeg gubitka. Uređivanje grobova je lična stvar. Neki to rade na rođendan preminule osobe, drugi na godišnjicu smrti.
Vreme za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema voljenima je dok su još živi.
Ako ste to činili, nemate razloga da osećate grižu savesti zbog odluke da smanjite ili potpuno prestanete da uređujete i obilazite njihov grob“.
(Žena)