Najstariji nivo je arheološki najzanimljiviji i sadrži grobove Feliksa i Adaukta u maloj podzemnoj bazilici.
Katakombe Komodila, poznate i kao katakombe Feliksa i Adaukta, predstavljaju podzemni grobni kompleks u Rimu, sa tri nivoa, koji datira još iz 4. veka.
Ime Komodila potiče od osnivača ili donatora zemljišta, dok ime „Feliks i Adaukt“ dolazi od dva glavna mučenika koji su tu sahranjeni.
Najstariji nivo je arheološki najzanimljiviji i sadrži grobove Feliksa i Adaukta u maloj podzemnoj bazilici. Ovaj nivo je osnova za razvoj preostala dva nivoa.
Ispod zemlje su sačuvani značajni spomenici, dok iznad površine nema tragova monumenta povezanih s ovim kompleksom.
Prvi izvori o mučeništvu Feliksa i Adaukta govore da je ono dogodilo u poslednjim godinama vladavine cara Dioklecijana, što sugeriše da su ove katakombe bile delimično korišćene kao groblje i pre nego što su potpuno preuređene u drugoj polovini 4. veka.
Sahrane su prestale krajem 4. veka, a u naredna dva veka korišćene su samo za religijske obrede.
Kao i druga podzemna hrišćanska groblja, ove katakombe su kasnije postale mesto kulta mučenika, a nekoliko papa je obnavljalo podzemnu baziliku sve do 9. veka, što ukazuje da je ovaj kompleks bio važan hodočasnički centar.
U njemu su pronađeni novčići sa likom pape Grgura IV (827-844). Mošti mučenika su premeštene i poklonjene ženi cara Lotaara I, što je dovelo do napuštanja kompleksa.
Katakombe su bile zaboravljene sve dok ih Antonio Bosio nije otkrio 1595. godine.
Međutim, tek u 19. veku Đovani Batista de Rosi je probudio interesovanje ljudi za ovo mesto, a radovi na restauraciji početkom 20. veka doveli su do potpunog iskopavanja celokupnog drugog nivoa groblja (bivšeg kamenoloma).
Interesantno je da je upravo ovde pronađen jedan od najstarijih prikaza Isusa Hrista, na zidu, a prikaz datira iz 4. veka.
(Religija)