Prisustvovanje sahrani je ozbiljan događaj i od svih koji dolaze da isprate pokojnika na poslednje putovanje očekuje se da odaju poštovanje na dostojanstven način.
Tradicionalno, nošenje crnine na sahrani je uobičajen način izražavanja tuge i poštovanja kako prema pokojniku, tako i prema njegovoj porodici.
Za mnoge je nepoznanica da li Crkva propisuje da je crnina obavezna prilikom odlaska na sahranu ili je to postalo običaj koji većina ljudi poštuje.
Kako za Žena.rs kaže etnolog Snežana Ašanin, garderoba u jednoobraznoj, neupadljivoj boji je odraz bontona, ali i poštovanja kako pokojnika, tako i njegove porodice.
– Crkva nije propisala da bi svi koji odlaze na sahranu trebalo da nose garderobu u crnoj boji.
Ipak, nepisano je pravilo da bi na groblje trebalo ići u garderobi neupadljivih boja: crnoj, teget, braon, tamnosivoj – navodi etnolog.
Prema njenim rečima, u gradskim sredinama nekada je postojala određena vrsta protokola prilikom oblačenja za odlazak na sahranu i pomen.
Kako se obući za sahranu
– Muškarci su nosili odela, a žene tamne haljine ili kostime i obavezno bi na glavi imale šešir ili maramu. I muškarci i žene nosili su garderobu dugih rukava, bez obzira na to koje je godišnje doba.
Košulje i bluze dugih rukava, kao i pantalone i duže suknje ili haljine nosile su se čak i kad su bile najveće vrućine.
Obnažene ruke ili noge smatrale su se neprimerenim, baš kao i šarena garderoba ili garderoba upadljivih, radosnih boja. Iako se naša vera temelji na vaskrsenju i večnom životu, sam čin sahrane je tužan i trebalo bi se oblačiti u skladu sa njim i ujedno ne privlačiti pažnju drugih koji su došli na sahranu – podseća Ašanin.
Ona dodaje da je najjednostavnije pravilo oblačenja koje bi svi trebalo da poštuju kada odlaze da isprate nekog na večni počinak isto kao i za odlazak u crkvu:
– U crkvu nećete otići u majici na bretele, haljini ili sa izraženim dekolteom, kratkoj suknji, haljini ili šortsu. Nećete obuti papuče, niti ćete staviti upadljiv nakit.
Žene se neće upadljivo našminkati, već diskretno, ako već imaju potrebu za tim.
Dakle, kako se oblačite kad idete u crkvu, smerno i diskretno, tako bi trebalo otići i na sahranu i pomene koje porodica daje za pokoj duše preminulog.
U Srbiji se neretko događa da kada premine neko veoma mlad ljudi dolaze na sahranu u beloj garderobi. Etnolog Ašanin kaže da je to takođe običaj koji se, osim u Srbiji, praktikuje i u nekim istočnim kulturama u kojima je bela odeća simbol tuge.
– Kad premine neko veoma mlad, kaže se da je otišao anđeo. Kako je u našoj tradiciji bela boja zapravo boja anđela, simbolika je jasna: ispraćaj do večne kuće u beloj garderobi simbolizuje da svi koji su došli na sahranu predaju pokojnika kao anđela drugim anđelima koji će ga dočekati na onom svetu – objašnjava etnolog Snežana Ašanin.
(Žena)