Rajan ima 26 godina i priču na koju nećete ostati ravnodušni.
Adam Marfi je otac autističnog deteta, tačnije mladića Rajana (26) koji je želeo sinu da priredi iznenađenje, pa je organizovao putovanje u Španiju.
Međutim, putovanje sa autističnom osobom je malte ne nemoguće, jer nikad ne znate kako će reagovati u kom trenutku posebno kad se nađe u nepoznatom okruženju i sa nepoznatim ljudima oko sebe.
Ali, njegov tata nije želeo da odustane već je uzeo godinu dana neplaćenog odsustva kako bi svog sina pripremio za putovanje avionom.
– Nisam znao da li će Rajan ući u avion ili će se slomiti dok budemo putovali, pa sam morao da ga pripremim za ovo putovanje do najsitnijih detalja – rekao je Adam.
Kako bi sina navikao na zvuk aviona mesecima mu je svakog dana puštao da sluša avionske zvukove kako bi se navikao i vežbao prijavljivanje na aerodrom kod kuće.
Posebnu pažnju je posvetio odabiru hotela. Adamu je bilo potrebno mesto gde bi se Rajan mogao osećati kao kod kuće, pa su izabrali hotel za porodicu prepun aktivnosti za koje je znao da će se svideti njegovom sinu.
Tata je kontaktirao hotel i zamolio ih da i njemu pošalju jelovnik, kako bi njegov sin mogao da pogleda šta će jesti te nedelje.
Rajan je oko vrata tokom putovanja nosio karticu koja objašnjava njegovo stanje kako bi ljudi mogli lakše da razumeju njegovo ponašanje.
Da ne bi bilo nekih iznenađenja Adam je angažovao Rajana da sam uz pomoć gugl mape istraži mesto gde želi da ide.
– Rajan je istraživao Toremolinos do te mere da me je mogao voditi po mestu, znao je sve puteve, a da nikada nije bio tamo, to je bilo neverovatno – ispričao je mladićev otac.
Da bi im bilo lakše izmislil su slogan za putovanje.
– Bilo je vrlo jednostavno – rekao bih “Španija Španija”, on bi odgovorio “u avionu”. Rajan se toliko zainteresovao za putovanje da me je svakog dana ispitovao da mu pričam o Španiji i šta ćemo raditi kad tamo stignemo.
Pratio sam njegov ritam i trudio sam se da shvati da ne mora da uradi ništa što ne želi – dodao je on.
Let avionom je prošao bolje nego što je Adam očekivao, a kad su stigli u hotel izgledalo je kao da su tamo godinama živela.
– Adam je išao samnom u kupovinu, kupao se u bazenu, plesao je u mini diskoteci i smejao se. Nikad ga nisam video takvog, bio je neizmerno srećan i tad sam shvatio da je sav trud koji sam uložio zaista i vredeo.
Toliko je porodica kojima se govori da njihovo dete možda nikada neće iskusiti sve fantastične stvari koje život može da ponudi.
Oni su zabrinuti i uplašeni, što potpuno razumem. Znam, jer sam bio na njihovom mestu, ali je izuzetno važno da razgovaramo i o pozitivnoj strani autizma.
Neizmerno sam ponosan na svog sina koji je neverovatan mladić. Još ne mogu da verujem da sam ga poveo u avion.
Sve korake koje sam uspeo da sprovedem, sve ono što smo zajedno doživeli – rekao je sa ponosom u glasu Adam.
(Srećna Republika)