Mlada monahinja u poslednjim trenucima svog života ostavila je poruku koja je duboko dirnula njene sestre iz manastira i proširila se društvenim mrežama, izazvavši snažnu emotivnu reakciju
U njenoj poruci o veri, nadi i onome što dolazi nakon života, nalazi se duboka simbolika koja podseća na moć duhovnosti i poslednjeg ispraćaja.
Prema medicinskim prognozama, monahinja je imala samo tri meseca života, ali je ovu vest doživela kao prelaz u večni život. Umesto straha, njen život je bio ispunjen smirenjem i željom da ostavi poruku nade za sve.
Ona je želela da njeno poslednje putovanje bude ispunjeno verom, a njen ispraćaj bio dostojanstven i pun molitvi.
Kao poslednju želju, mlada sestra je zamolila igumaniju da joj pripremi ispravan pogreb: pesme koje će odjekivati tokom njenog ispraćaja, biblijske stihove koji će biti naglašeni, i odeću u kojoj će počivati.
Međutim, bilo je još nešto što joj je bilo najvažnije.
„Želim da mi stavite viljušku u ruku“ – rekla je monahinja, sa osmehom koji je nosio duboku simboliku.
Na početku, igumanija nije razumela njen zahtev, ali nakon što je monahinja ispričala priču o svojoj baki, njen zahtev je postao jasan. Viljuška je postala simbol nadanja – znak da, iako Bog nešto uzme, nešto bolje već čeka.
Za vreme njenog pogreba, svi su primetili viljušku u njenoj ruci, što je izazvalo brojne pitanja. „Šta znači ova viljuška?“ – to je pitanje koje je postavljano iznova i iznova.
Tokom govora na pogrebu, igumanija je podelila priču o poslednjem razgovoru sa monahinjom i objasnila simboliku viljuške.
Ova poruka je bila snaga koja je dodala vrednost celokupnom ispraćaju, podsećajući prisutne na to da, kako kaže baka, „najbolje tek dolazi“.
Ova dirljiva scena nas podseća da duhovnost i vera mogu pružiti ogromnu utehu i nadu čak i u najtežim trenucima.
Monahinja je u svojim poslednjim danima jasno pokazala koliko je važan poslednji ispraćaj ispunjen molitvama, simbolikom, i verom u večnu duhovnost.
(Alo)