Ćirilovdan nije samo još jedan datum u kalendaru. To je podsetnik na korene koji nas oblikuju, pismo koje nas povezuje sa precima i istorijom.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 27. februara slave Svetog Kirila Slovenskog, poznatog u narodu kao Ćirilovdan.
Proslavlja se u znak sećanja na smrt Svetog Ćirila, ali i na to kada je ovaj svetitelj hazarskog cara Kagana ubedio da je jedina ispravna vera – Hristova vera.
KORENI PISMA KOJE TRAJE
Ćirilovdan se obeležava u čast Svetog Kirila Slovenskog, monaha i misionara, koji je zajedno sa bratom Metodijem stvorio glagoljicu-prvo slovensko pismo.
Njihova misija nije samo bila da osmisle znakove, već i da pruže glas narodu koji ga do tada nije imao. Njihovo delo nije bilo samo delo o pismenosti, već i o slobodi, kulturi i očuvanju identiteta.
Kroz istoriju, ćirilica je bila mnogo više od pisma – postala je simbol jedinstvenosti i otpora. U vreme turske vladavine, bila je način očuvanja nacionalnog identiteta.
ZAŠTO NAM JE ĆIRILOVDAN I DALJE VAŽAN ?
Možda se upravo pitate: „Šta znači slaviti pismo u digitalno doba?“ Odgovor je vrlo jednostavan: pismo nije samo sredstvo komunikacije, već predstavlja na izvestan način ogledalo našeg identiteta.
Ćirilica nije samo zbir slova, već spoj tradicije, svedočanstvo istorije i čin negovanja kulture i tradicije kao podsetnik na to ko smo.
Danas u svetu latinice i anglicizama, ćirilica sve više gubi svoje mesto. Ali nas upravo Ćirilovdan podseća da je u ovim slovima napisana naša prošlost, ali i budućnost.
Ćirilovdan nije samo datum, to je svojevrstan poziv da razmislimo o sopstvenom identitetu. Kada sledeći put budete krenuli da pišete poruku ili belešku razmislite da li bi vredelo da je napišete na ćirilici, možda je baš taj mali gest način da se povežete sa delom sebe koji ne bi trebao biti zaboravljen.
A vi? Kada ste poslednji put napisali nešto na ćirilici?
(Srbija Danas)