U susret Velikim zimskim zadušnicama, 22. februara, otkrivamo pozadinu nekih običaja.
Prilikom negovanja tradicije, često smetnemo sa uma odakle određeni običaji datiraju. Pročitajte u nastavku zašto baš subotu posvećujemo mrtvima, ali i kada se u toku godine obeležavaju Zadušnice.
Zadušnice su praznik koji je u pravoslavnoj crkvi posvećen upokojenima, a obeležava se uvek subotom. Razlog leži u tome što je u bogosluženjima, prema crkvenom pravilu, subota dan za pomen svim mučenicima i preminulima.
Zbog toga se vernici u bogoslužbenim pesmama molitveno obraćaju za spasenje duša dragih ljudi koji više nisu među živima.
Zanimljiva je praksa označavanja ovog dana četiri puta godišnje. Crkvena godina počinje 1. oktobra, a već u prvoj polovini tog meseca obeležavaju se Miholjske zadušnice, nazvane po Miholjdanu.
Druge nas čekaju već prve subote u novembru, u narodu poznate kao Mitrovske zadušnice. One su uvek pre praznika Sv. velikomučenika Dimitrija. Treće su klizne i u vezi su sa Vaskrsom.
Obeležavaju se u posnom triodu uoči Nedelje mesopusne, pretposlednje pripremne sedmice pred Vaskršnji post tokom koje je dozvoljena upotreba mesa.
Poslednje zadušnice su uvek u subotu uoči praznika Silaska Sv. Duha na apostole odnosno Duhova.
Zadušni praznici sadrže mnoge običaje koji se razlikuju od mesta do mesta, ali je svima zajedničko da se tih dana mole na svetoj liturgiji za mir duša upokojenih.
(Srbija Danas)