Psiholog Džon B. Votson i njegova saradnica Rozali Rejner 1919. imali su ideju da na ljudima dokažu teoriju klasičnog uslovljavanja, i za to su, verovali ili ne, koristili dete.
Godinama su istraživači pokušavali da otkriju sudbinu deteta poznatog kao „Mali Albert“, tada devetomesečnog dečaka, koji je bio deo jednog od najkontroverznijih eksperimenata u istoriji psihologije. Eksperiment su sproveli psiholog Džon B.
Votson i njegova saradnica Rozali Rejner 1919. godine. Cilj je bio da se dokaže teorija klasičnog uslovljavanja na ljudima, slično Pavlovljevom eksperimentu sa psima. Votson je koristio belog pacova kako bi kod bebe izazvao osećaj straha.
U početku, Mali Albert nije pokazivao strah prema pacovu, zecu, majmunu ili spaljenim novinama, ali Votson je zatim promenio uslove eksperimenta
. Svaki put kada bi se pacov pojavio, udario bi metalnu cev čekićem, proizvodeći glasan zvuk koji bi uplašio dete. Nakon nekoliko ponavljanja, Albert bi počeo da plače čak i samo pri pogledu na pacova.
Psiholozi su decenijama od završetka eksperimenta tragali za odgovorom na pitanje šta se dogodilo sa Malim Albertom.
Jedan od njih bio je Hol Bek sa univerziteta u Severnoj Karolini, koji je 2009. godine zaključio da je dečak iz eksperimenta zapravo Daglas Merit, sin bolničarke iz bolnice Džons Hopkins u Baltimoru, gde je eksperiment sproveden.
Ova teorija bila je posebno tragična jer je Daglas preminuo u šestoj godini od hidrocefalusa, bolesti koja je izazvala i slepilo u određenim periodima njegovog kratkog života.
Međutim, ne slažu se svi psiholozi sa ovim zaključkom. Tim Rasela Pauela sa univerziteta u Kanadi, preispitao je Bekova otkrića i pronašao drugog mogućeg kandidata.
Istraživanje je pokazalo da je žena po imenu Perl Barer istog dana rodila sina Vilijama Alberta Barera, koji je takođe mogao da bude Mali Albert.
Prema navodima Pauelovog tima, ovaj Albert B. živeo je dug i ispunjen život, a preminuo je 2007. godine. Njegova rodbina tvrdi da nikada nije znao ništa o eksperimentu, ali interesantno je da je tokom života pokazivao averziju prema životinjama, što možda potkrepljuje tezu o dugotrajnim posledicama eksperimenta.
Eksperiment sa Malim Albertom ostao je upamćen kao jedan od najneetičnijih u istoriji psihologije, izazivajući brojne debate o moralnim granicama nauke i posledicama takvih istraživanja na ljudsku psihu.
(Srećna Republika)