Tokom Topličkog ustanka, koji je počeo 26. februara 1917. godine, bračni par Pantić učestvovao je u svim borbama.
Posebno je bila upamćena Rosa Pantić – danas zaboravljena žena Vučka Pantića iz sela Lazarevac kod Blaca, koja je životom branila svoje ognjište i parče otadžbine.
Nakon što je u februaru 1916. godine uspeo da pobegne ispred streljačkog voda Bugarske, Vučko Pantić zarekao se da ga Bugari više živog nikada neće uhvatiti.
Tako je i bilo! Odmah se odmetnuo u planine bežeći od okupatorskih potera. Bugari su preko njegove žene Rose uspeli da stupe u kontakt sa njim rekavši da će mu stradati cela porodica ukoliko se ne preda, uključujući i njihovo tek rođeno dete – koje je ostalo kao zalog da će se oboje vratiti.
Predaja nije dolazila u obzir ni po cenu života sina
Vučko nije hteo da se preda ni po cenu života tek rođenog deteta u čemu ga je podržala i Rosa, koja je ostala sa njim za sve vreme ustanka učestvovajući i u najžešćim bitkama, pa i u onim prsa u prsa sa Bugarima.
~Занимљивост:
Током Топличког устанка 1917, у селу Блаце брачни пар Пантић је учествовао у свим борбама. Посебно је била упамћена Роса Пантић.
-Бугари видевши да се она затекла сама у селу док јој се муж борио, запретише клањем тек рођеног сина ако не наговори мужа да се преда. pic.twitter.com/FzwoA2Wi6b— MilanSremac (@MilanSremac) February 17, 2025
Bugari videvši da se ona zatekla sama u selu dok joj se muž borio, zapretiše joj klanjem tek rođenog sina ako ne nagovori muža da se preda.
Sustigavši njegovu četu, izvestila ga je o pretnjama i savetovala da bezuslovno nastave borbu i da sina Adama „stostruko osvete“.
Rosa rodila još troje dece, sin Vukosav zverski ubijen
Nažalost, Bugari su im zapalili kuću i u oganj bacili sina Adama.
Rosa je nakon završetka Prvog svetskog rata rodila još troje dece. Koliko je bila čeličnog srca, govori i kasniji događaj tokom Drugog svetskog rata kada su partizani ubili i njenog osamnaestogodišnjeg sina Vukosava.
Mladić opijen slavom svoga oca, i pored isključive zabrane očeve, krenuo je da se priključi Pećancu, i u borbi je poginuo 1. februara 1942. godine.
Ubistvo je bilo zversko. Partizani, pošto su Rosi mučki ubili sina, rasporili su mu grudni koš, izvadili srce i umesto njega stavili kamen.
Potom telo izložili na trgu u Prokuplju. Ona je, sama, otišla po telo izvadila kamen i odnela ga u rodno selo Lazarevac.
Сустигавши његову чету, известила га је о претњама и саветовала да безусловно наставе борбу и да сина Адама „стоструко освете“. Родила је још троје деце.
Колико је била челичног срца, говори и каснији догађај током Другог светског рата када су партизани убили њеног… pic.twitter.com/PX5xGjioFe— MilanSremac (@MilanSremac) February 17, 2025
Zabeleženo je i da je rasterala partizane 1943. godine kada su napali njenog muža Vučka. Počela je da puca po njima iz svega što joj je došlo pod ruku. Nakon toga su se brzo povukli.
Vučko poginuo, Rosi komunisti pucali u potiljak
Na kraju, Vučko je otišao u Dražine četnike ne želeći da stupi pod komandu Koste Pećanca koga je smatrao izdajnikom. Poginuo je negde na severu Bosne.
Rosa Pantić je uspela da preživi vreme i odmazdu okupatorskih snaga. Uspela je da preživi i Bugare i Austrougare, ali ne i komuniste koji su je ubili 1945. u Blacu. Ubijena je bez suda, metkom u potiljak.
Obeležje heroini Topličkog ustanka danas nema, ali ostalo je sećanje na Rosu koja je rame uz rame četovala sa svojim mužem.
(Žena)