Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Svetom Kiru i Jovanu, hrišćanskim svetiteljima koje vernici pamte kao čudotvorce.
Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio je ljude i silom Hristovom i fizičkim lekovima. Saznavši da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike da pokajanjem i molitvom očiste dušu od greha, da bi kroz to povratili i telu zdravlje.
Kada je krenulo Dioklecijanovo gonjenje hrišćana, Kir se udaljio u Arabiju gde je primio monaški čin.
„No kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuje i u Arabiji, te su ljudi i tu pribegavali njemu za pomoć“, piše u žitijama..
Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski oficir u Edesi, otišao je u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni zavole jedan drugog kao brat brata, te ostanu zajedno da se podvizavaju.
„U to vreme istjazavahu mučitelji neku Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri njene u gradu Kanopu. Čuju za ovo Kir i Jovan pa dođu u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći savetima ovih svetitelja, Atanasija pretrpe sva mučenja i sa ćerkama bi pogubljena za Hrista. Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija od trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina“, navedeno je.
Tada su mučitelji uhvatili i Kira i Jovana pa su ih, posle bacanja u tamnicu i teških mučenja, posekli mačem 311. godine.
Bezbrojna čudesa se pripisuju ovim svetiteljima, i za života i posle njihove smrti. Njihove mošti prenesene su u vreme cara Arkadija u Rim.
Oni se prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jeleosveštenju.
(Religija)