Veruje se da su tako tri svetitelja donela mir među posvađane ljude i radost onima koji se Bogu mole.
Pravoslavni vernici 12. februara proslavljaju praznik Sveta Tri Jerarha, dan posvećen svetiteljima Svetom Vasiliju Velikom, Svetom Jovanu Bogoslovu i Svetom Jovanu Zlatoustom.
U pravoslavnoj veri ovi svetitelji su izuzetno poštovani, jer su propovedali hrišćanstvo i ostavili brojna teološka i filozofska dela.
Prema verovanju imena su dobili baš zbog njihovog propovedanja i širenje reči Božije – Vasilije Veliki – samo nam ime kaže, Grigorije Bogoslov – onaj koji o Bogu govori i Jovan Zlatousti, nazvan je još i zlatnom trubom i slavi se kao najveći hrišćanski besednik.
Nakon njihove smrti ljudi su se podelili u tri grupe pristalica: Vasilijevu, Grigorijevu i Jovanovu, veličajući jednogsvetitelja naspram drugog.
Prema svetim spisima, ova tri svetitelja javila su se Evhaitskom episkopu Jovanu i objavili da su pred Bogom svi jednaki i da im ustanove zajednički dan praznovanja. Tako je zajednički praznik ovih svetitelja ustanovljen tek u jedanaestom veku.
Veruje se da su tako tri svetitelja donela mir među posvađane ljude i radost onima koji se Bogu mole. Zbog toga je i običaj proslaviti praznik u radosti, veselju, miru i slozi. Nekada je bio običaj da se svira muzika i da vlada veselje.
Takođe, postoji staro verovanje da na taj dan treba posmatrati kako vetar duva napolju i po tome možemo znati kakva nas godina očekuje. Narodno verovanje jeste da ukoliko duva s juga, godina će biti dobra i bogata, „severac“ donosi lošu godinu sa hladnim vremenom.
Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni blagodat. I ako vetra nema – dobro je, čeka nas vesela i bogata godina.
(Alo)