Oci pravoslavne Crkve kroz vekove su bili oslonac verujućima u razlučivanju duhovnih problema od organskih psihičkih poremećaja. Prepoznavanje suptilnih nijansi između duhovnog i fizičkog oboljenja zahteva molitvu, iskustvo i posebnu blizinu s Bogom.
Jedan od onih koji se suočava s ovakvim izazovima je otac Arsenije, iguman manastira Ribnica. On otvoreno govori o svom pristupu i iskustvima, pružajući dubok uvid u problematiku koja neretko zbunjuje i verujuće i stručnjake.
Otac Arsenije ističe da ne poseduje poseban dar da automatski prepozna prirodu problema, ali ima metodu koja mu pomaže u razlikovanju demonskog uticaja od klasičnih mentalnih poremećaja. On kaže:
– Takve ljude, kao i sve one koji dolaze kod mene, bilo koji da je problem u principu, uputim ih u delatno, aktivno pravoslavlje, koje se sastoji iz dva krila. Jedno krilo – liturgijski život, drugo krilo – molitveno pravilo kod kuće.
Liturgijski život obuhvata ispovest, post, liturgiju i pričešće, dok molitveno pravilo uključuje jutarnje i večernje molitve prilagođene mogućnostima pojedinca. Preko ovih osnovnih elemenata, otac Arsenije posmatra kako osoba reaguje.
Otac Arsenije objašnjava da demonski uticaj prepoznaje kroz otpore koje ljudi doživljavaju prema duhovnim praksama:
– Najčešće, skoro uvek, kada je demonska sila u pitanju, oni to ne mogu da sprovedu. Prestanu da idu u crkvu, ne mogu da se mole, imaju užasan otpor kad se mole, ne mogu da se pričeste, ne mogu da čitaju Sveto pismo.
Suprotno tome, osobe koje pate od mentalnih poremećaja, čak i u najtežim oblicima, pokazuju trud i volju da slede duhovni put, uprkos poteškoćama.
– Oni koji su zaista patofiziološki bolesni, sa ozbiljnim mentalnim smetnjama, trude se, čitaju Sveto pismo, mole se, bore se. Idu tim putem, odu u crkvu, pričešćuju se, čitaju kod kuće molitveno pravilo. Teško im je, ali nisu sprečeni zlom demonskom silom, pa ne odustaju. Dok ovi koji su đavoimani, ne mogu da se pridržavaju molitvenog pravila. Svi problemi nastaju od demonskih sila, možda je svega 10 do 20 procenata psihijatrijskih problema medicinske prirode, sve ostalo je zaposednutost demonima – ističe iguman Arsenije.
Demonska sila se često oslanja na ljudsku slabost – gordost. Demon uvlači čoveka u iluziju da je poseban, izabran, čak i svet, dok ga istovremeno vodi ka duhovnom padu.
– Čovek, koji strada od toga, sluša demonsku silu koja mu govori da je on najpametniji, da on uopšte nije lud, da su svi drugi ludi, i da treba da nastavi tako kako jeste. Da je izabran, da se njemu Bog javlja.
Ovi ljudi, prema rečima oca Arsenija, često odbijaju pomoć, verujući da im nije potrebna, dok u isto vreme trpe ogromne duhovne i psihičke patnje.
Otac Arsenije zaključuje da su odanost Gospodu i Crkvi, kao i skromnost, ključ za razlikovanje i borbu protiv demonskog uticaja. Samo kroz aktivno učestvovanje u liturgijskom i molitvenom životu, uz Božju pomoć, osoba može da pronađe put ka miru i isceljenju.
Ovaj uvid ukazuje na neophodnost sinergije duhovne i medicinske brige, jer svaki čovek nosi specifične izazove koji zahtevaju jedinstven pristup – kako ljudski, tako i Božji.
(Espreso)