Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
U savremenom društvu, u kojem su nauka i medicina dostigle visoke standarde, i dalje postoji raskorak između tradicionalnih narodnih verovanja i pravoslavne vere. Ovaj problem naročito je izražen unutar porodica, gde različite generacije često imaju suprotstavljene stavove.
Jedna vernica obratila se svešteniku sa pitanjem kako da se nosi sa verovanjima svoje svekrve, koja praktikuje narodne isceliteljske metode, predznake i rituale poput „izlivanja strave“ voskom. Kao veterinar, ona se oslanja na nauku i medicinu, ali joj je teško da pronađe zajednički jezik sa svekrvom, koja je takođe verujuća žena.
Protojerej Andrej Efanov dao je odgovor na ovu dilemu, ističući jasnu razliku između crkvenog učenja i narodnih isceliteljskih praksi.
Razlikovanje vere i sujeverja
– Vi lično nemate dilemu kome verovati – i hvala Bogu na tome. Kada je u pitanju zdravlje, treba se obratiti diplomiranim stručnjacima, a kada govorimo o duhovnom životu, tada je jedini pravi put Crkva – naglašava otac Andrej.
On objašnjava da narodne isceliteljske prakse svode čoveka na pasivnog posmatrača nad kojim se vrše određene radnje, dok je u pravoslavlju ključan lični odnos sa Bogom. Pravoslavni vernik ne traži samo ispunjenje svojih želja, već se pre svega usklađuje sa Božijom voljom.
Molitva postoji, ali i obmana
Otac Andrej napominje da postoje ljudi koji pomažu drugima kroz molitvu, ali da je važno razlikovati pravu duhovnu pomoć od obmane. Istinski sluge Božiji nikada ne naplaćuju svoje molitve niti obećavaju čudesna isceljenja – oni uvek naglašavaju da je ishod u Božijim rukama.
– S druge strane, postoje i oni koji koriste crkvene simbole i terminologiju kao masku, a u nekim slučajevima čak deluju uz pomoć demonskih sila. Ko god pribegava njihovim ‘uslugama’, svesno ili nesvesno, ulazi u savez sa nečistim silama, a cena toga može biti visoka – upozorava otac Andrej.
Sujeverje i psihološki mehanizmi
Narodna verovanja često proističu iz pogrešnih uzročno-posledičnih zaključaka. Ljudi u teškim situacijama tragaju za načinima da sebi objasne događaje i steknu osećaj kontrole, pa pribegavaju sujeverju i predznacima.
– Kada nauka ne može da pruži odgovore, mnogi posežu za alternativnim objašnjenjima i ritualima koji im daju privid moći nad sopstvenom sudbinom – objašnjava sveštenik.
Što se tiče rituala poput „izlivanja strave“, otac Andrej ističe da su oni više psihološka igra nego magijska praksa. Kroz vekove su postojali razni načini za suočavanje sa strahom i stresom, ali treba biti oprezan da to ne preraste u okultne radnje.
Kako sačuvati porodični mir?
U odnosu sa svekrvom, protojerej savetuje strpljenje i poštovanje. Odrasle osobe je teško promeniti, ali je moguće pronaći zajednički jezik kroz iskazivanje uvažavanja.
– Možda bi bilo korisno da zauzmete stav da poštujete njeno mišljenje i cenite njenu brigu, ali da za sebe birate isključivo medicinske i crkvene metode pomoći. Ponekad ljudi insistiraju na nekoj tvrdnji samo zato što žele da budu saslušani i priznati. Ako oseti vaše poštovanje, moguće je da će se i sama smiriti – zaključuje otac Andrej.
U srži pravoslavlja leži vera u Božiju promisao i molitvu kao najmoćnije sredstvo zaštite i isceljenja. Svako traženje pomoći izvan tog okvira može doneti duhovne posledice, koje nisu uvek odmah vidljive, ali dugoročno mogu naneti štetu kako pojedincu, tako i njegovim bližnjima. Zato je važno negovati zdravu veru, oslonjenu na Sveto Pismo i učenje Crkve, uz puno razumevanje i ljubav prema bližnjima, čak i kada se njihovi pogledi razlikuju.
(Religija)