Pravoslavne crkve i njeni vernici proslavljaju 20. januara jednog od najvećih i najznačajnijih svetaca – Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan je svetac koji je poznat po čistoti, moralu i Božjoj odluci da baš on obavi čin krštenja Isusa Hrista. Za ovaj praznik se vezuju se razni običji, verovanja i prakse, ali su najvažniji molitva i srce ispunjeno verom i ljubavi.
Veruje se da je Sveti Jovan primer kakav odnos treba uspostaviti prema Bogu, pa prema svetim spisima on nas poziva na promenu i ispravljanje grešaka.
Osim molitava Svetom Jovanu, da se ne biste ogrešili, treba i da postite, jer se ove godine praznik proslavlja u petak.
Takođe, treba da budete svesni i velike tajne na koju nas Sveti Jovan sve priziva. To je tajna pokajanja, preobražaja, preumljenja, stavljanja čitavog svog života u „nedra Spasova“, da bi nas dalje On vodio, ne dozvoljavajući nam da idemo našim ludim putevima ljudskim.
Ovo je jedan od dana kada je vredno razmisliti o svojim postupcima, navikama koje nam štete i fokusirati se na pravi put.
Budući da je Sveti Jovan uzor poštenja i pravdoljublja, u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume „po Bogu i Svetom Jovanu“.
Među brojnim običajima izdvaja se i taj da se u ruke ne uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo kojeg je posekao kralj Irod. Ko želi da ispoštuje ovaj običaj, trudi se da sve za šta mu je potreban nož obavi dan ranije.
Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje – kažu da se ne valja da se jede ili pije bilo šta što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Narod veruje i da je na Svetog Jovana idealan dan za polazak na put, jer će svaki putnik imati zaštitu ovog sveca.
Reči Svetog Jovana koje bi svako trebao pažljivo da pročita:
Treba da hodimo ka Bogu, da naš put bude bogousmeren, Bogom vođen, uzvodeći nas ka Tvorcu, koji nas smerno, a ne nasilno, priziva: Pokajte se, jer se približilo Carstvonebesko, i ne propustite ogromnu šansu koja vam je data.
Kao prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji, Sveti Jovan smatra se gromoglasnom trubom koja poziva na preobražaj celokupnog ljudskog bića, svojim životom pokazuje da je ovaj svet ništa, da mnoge maske koje sakrivaju našu Nebesku otadžbinu padaju pred istinskim životom i pred dolaskom istinitog lika čovečjeg u licu Isusa Hrista.
U tom istinskom liku svi se mi ogledamo i pronalazimo svoje mane i slabosti, mesta koja treba da popravimo da bismo se saobrazili liku koji nije za ovaj svet već za neprolazne vekove.
Rečima da nije dostojan da odreši obuću Hristovu, Sveti Jovan nam ustvari pokazuje kako mi treba da se odnosimo prema Bogu. Zato što nismo zaživeli pokajanjem, mi mislimo da Hristos treba da služi nama, a ne mi Njemu.
Nije reč samo o ispunjavanju naših molbi i želja, već mi vrlo često zaboravljamo da Bogu služimo samo ako ponesemo Krst koji je On poneo na Golgotu.
Dostigavši onaj lik, kakvim nas Bog hoće, kakvim Bog želi da izgledamo, Sveti Jovan ima slobodu i smelost da poziva na pokajanje, preumljenje i potpuni preobražaj ljudskog bića.
(Stil)