Mnoga verovanja vezana su za praznike koji su u kalendaru obeleženi kao crveno slovo.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra 18. januara slave zimski Krstovdan, praznik uoči Bogojavljenja, koji se slavi kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra.
Na Krstovdan se obavezno posti, a, po predanju, na taj dan se ukrštaju vetrovi, pa je loše vreme očekivano.
Pravila koja važe za crveno slovo.
Mnoga verovanja vezana su za praznike koji su u kalendaru obeleženi kao crveno slovo. Tako se za recimo Veliki petak treba uzdržati od bilo kakvih poslova u kući ili polju.
Pored toga postoje i mnogi običaji za koje se veruje da donose radost i blagostanje.
A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.
Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja.
Prema verovanju, pred bogom su svi svetitelji veliki, ali o tim praznicima crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi, odlazi u crkvu, posvećuje se porodici, gde se hrišćani uče vrlinama.
Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila značajnim događajima iz Isusovog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru.
To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišćani praznuju, odnosno, ne rade.
U kući se obavljaju samo nužni poslovi – pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim preduzećima, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kući, treba da praznuju, odnosno da izostave neke svoje poslove koje svakodenvno obavljaju kod kuće.
Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduzeća, i da taj dan na miru, sa svojim ukućanima, posveti svojoj slavi i prazniku.
Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima
. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.
Crno podebljano slovo je više istorijski momenat.
Za vreme Austrougarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, država je videla koliko praznika ima, pa je ispalo da Srbi više ne rade nego što rade.
Stoga se promenilo obeležje nekih praznika, pa su crvena slova postala podebljana crna.
(Srbija Danas)