18. januara je zimski Krstovdan, u narodu poznat i kao prvi posni dan posle velikog Božićnog posta.
Prethodi Bogojavljenju i Svetom Jovanu, spada u nepokretne praznike i sa sobom nosi i određene običaje. Slavi se kao uspomena na prve hrišćane – katihumene – koji su primili veru na početku propovedi.
Naime, ovaj dan obeležavaju svi oni hrišćani koji su kršteni, a sam praznik se vezuje za krštenje Isusa Hrista koji je kršten u reci Jordan. Za ovaj dan je strogo pravilo da se posti jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. U narodu ostala izreka „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
U pravoslavnim hramovima se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog uz ritual velikog osvećenja vode. Iako se na Bogojavljenje osveštava vodica, takođe se i na Krstovdan deli vernicima krstovdanska vodica, koja se čuva u kućama radi zdravlja. Veruje se da ova voda pomaže pri isceljenju duše i tela.
„Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu“, piše „Spc-mb.net“.
Veruje se da u ponoć, između Krstovdana i Bogojavljenja treba zamisliti želju.
(Espreso)