Srpska pravoslavna crkva i vernici 18. januara obeležavaju veliki praznik – Zimski Krstovdan, dan strogog posta. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i nije obeležen crvenim slovom. Mnogi Srbi ga slave kao svoju krsnu slavu.
Krstovdan se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Praznuju se, zapravo, dva događaja, u vezi s Časnim krstom – pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.
Inače, narodno verovanje kaže da se na Krstovdan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom
- Ako je suvo, godina će biti sušna
- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje brz završetak zime
- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
(Žena Blic)