Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. januara obeležavaju Mali Božić, odnosno Srpsku Novu godinu, kao i Svetog Vasilija Velikog.
Mali Božić i Sveti Vasilije Veliki dva su značajna praznika u crkvenom kalendaru.
Podsetimo se da je Sveti Vasilije Veliki rođen u vreme cara Konstantina i da je još kao nekršten 15 godina u Atini učio filozofiju, retoriku i astronomiju.
Krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina. Ostao je upamćen kao veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.
U crkvenoj službi naziva se „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato, na sutrašnji dan valja uzeti kašiku meda.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.
Mali Božić
Kada je za kalendarski početak Nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska Nova godina.
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta ne bi trebalo da se radi.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Na Mali Božić, 14. januara, ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
U mnogim krajevima spaljuju se ostaci badnjaka, ponegde se mesi poseban obredni hleb, vasilica, u spomen Svetom Vasiliju Velikom.
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni – pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će se udati.
Na ovaj dan bi trebalo izbegavati svađe da se ne bi svađali cele godine.
(Žena Blic)