Praznični period je prepun simbola i značenja. A budući da u crkvenom kalendaru svaki dan ima svoje obeležje, narod za sve ima i posebna verovanja.
Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.
Po nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Narod kaže da „Nekršteni dani“ nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno.
Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Kako bi „odagnao bedu i smanjio muku“ u ovom sumornom periodu, narod je smislio i “protivlek” za Nekrštene dane – nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirane povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino…
Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile. A uz hranu, piće i „čašicu razgovora“ svaki strah i muka se lakše podnesu i briže prođu.
(Espreso/Srbija danas/Blic)