Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. januara slave dan Svetog prvomučenika Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Reč je o čestoj slavi među Srbima i danu za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda, pa se zato i naziva Prvomučenikom. Njegovo stradanje desilo se godinu dana nakon silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo.
Stradao je kao i Isus, jer je lažno optužen, uhapšen i osuđen da huli na Boga i Mojsija. Razjarena masa ljudi kamenovala ga je i tako je postao prvomučenik. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića.
Za nju se vezuje nekoliko običaja – tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje.
U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić. Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.
(Žena Blic)