Vreme je praznika i to onih koji su među najlepšima u godini. Badnje veče i Božić sa sobom nose prekrasne običaje.
Jedan od njih je i unošenje badnjaka u kuću. Ali, nije dovoljno samo ga ubaciti, već je važno uneti ga u pravom trenutku i poštovati druge običaje vezane za ovu radnju.
Domaćin bi trebalo da unese badnjak i slamu u kuću pre večere kako bi osigurao blagostanje u svom domu. Kucanjem na vrata, domaćin najavljuje dolazak badnjaka, a kada se ukućani pitaju „Ko je?“, on odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću“.
Kada domaćica otvori vrata, pozdravlja badnjak sa „Dobro veče, badnjače“. Domaćin, noseći badnjak, ulazi u kuću desnom nogom preko praga i poželi „Srećno Badnje veče“, a ukućani uzvraćaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“. U isto vreme, domaćica sipa žito iz sita po domaćinu.
Domaćin, noseći badnjak, obilazi kuću kvocajući kao kvočka, dok domaćica i deca idu za njim pijučući kao pilići. Običaj je da domaćin stavlja orahe u svaki ugao kuće kao žrtvu precima. Ostali orasi ostaju u slami ispod stola, često se jedu sa medom, ali orasi u uglovima se ne diraju.
Nakon unošenja badnjaka, unosi se i slama, a domaćin ili domaćica je raznose po celoj kući. Slama se najviše stavlja na mesto gde će biti postavljena večera.
Kao i kod unošenja badnjaka, osoba koja nosi slamu treba da kvoca, a ostali da pijuču. Na slamu se postavlja stolnjak jer se večera služi na podu. Stolice se iznose iz kuće, a svi sede na slami.
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Ljudi su ga kitili granama, ljubili, prelivali su ga vinom, posipali žitom… Deca su palila vatru govoreći želje za blagostanjem. Dok se vatra džara badnjakom izgovara se – koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i zdravlja, koliko varnica toliko i dečice…
Ponekad se uz badnjak unosi i pečenica, uz reči „Dobro veče, čestiti vi i Badnje veče“, na što ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.
Nakon ovih obreda, domaćin okadi celu kuću i večeru, upali sveću i tek onda se pristupa večeri.
(Espreso/24 sedam)