Musliman komšiji Srbinu podigao spomenik nakon smrti: Dirljiva priča o prijateljstvu Suada i Slavka obišla region

FOTO: PRINTSCREEN

Priča o prijateljstvu Suada i Slavka iz Stupara u BiH dirnula ljude širom regiona

Advertisement

Nakon što ih i rat 90-tih nije razdvojio, Suad je svog prijatelja čak i na večni počinak ispratio kako dolikuje

Sve se može sa dobrom voljom i dobrim ljudima – rečenica je koja najbolje opisuje prijateljstvo dvojice komšija, Suada i Slavka iz Stupara kod Kladnja u Bosni i Hercegovini koji su svojim međusobnim poštovanjem čak i u najtežim trenucima pokazali šta znači biti pravi prijatelj.

Kao višegodišnji nerazdvojni prijatelji, čak ni rat u Bosni i Hercegovini nije mogao da ih razdvoji, a koliko je poštovanja među njima bilo govori i podatak da je Suad, kada se Slavko razboleo i bio na samrti, najviše brinuo o njemu – znajući da bi njegov prijatelj isto uradio za njega.

Predivnu priču o ovim komšijama podelila je Fejsbuk stranica „Kanal 21“, još 2023. ali je priča, iako stara, ovih dana ponovo postala viralna na mrežama.

Advertisement

„Komšije Suad Halilović i Slavko Aleksić iz Stupara kod Kladnja bili su nerazdvojni prijatelji. Svo zlo 90-tih godina i agresija na Bosnu i Hercegovinu nije uspela da razdvoji i posvađa ove dve porodice.

Kada se Slavko razboleo i kada je upadao u sve veću krizu, prvi koji mu se našao pri ruci bio je njegov veliki prijatelj Suad. Tako je bilo do kraja Slavkovog života, o čemu svedoči i ova sika“, stoji u opisu fotografije Slavkovog groba.

Advertisement

Na spomeniku, pored Slavkovog imena i fotografije simbolično piše ćirilicom:

Advertisement

„Spomenik podigao komšija Suad Halilović sa sinovima i ćerkama“.

„Ljudskost gradi velike ljude“

Advertisement

Ovakvo prijateljstvo nije moglo da ne prođe zapaženo od strane korisnika društvenih mreža koji su u komentarima pisali reči hvale za obojicu.

„Ljudskost je uvek postojala, a ljudskost gradi velike ljude i oni opstaju u svakom vremenu.

Advertisement

Moj naklon i Suadu i pokojnom Slavku“, „Svaka čast poštenim ljudima, to je dokaz poštovanja i komšijske ljubavi“, „Svaka čast… kamo puste sreće da nas je više takvih“, „Ovolika čovečnosti ne može a da ne izazove suze čoveku. Nekad smo voleli svoje komšije, ma koje vere bili“, pisali su oni.

(Blic)

Advertisement
Advertisement
Advertisement