Nakon što je izgubio stan zbog renoviranja zgrade u kojoj je živeo sedam godina, bio je prinuđen da se smesti u šator
Stefan je morao da napusti svoj stan kada je zgrada u kojoj je živeo započela renoviranje. Mesecima je boravio u šatoru, pokušavajući da pronađe rešenje.
Bez adekvatne pomoći službi kojima se obratio, činilo se da će Božić provesti pod vedrim nebom. Međutim, priča o Stefanovoj sudbini podstakla je brojne ljude na nesebičan gest.
Stefan, 39-godišnji Belgijanac iz Antverpena, prolazi kroz izuzetno težak period. Nakon što je izgubio stan zbog renoviranja zgrade u kojoj je živeo sedam godina, bio je prinuđen da se smesti u šator.
Obratio se različitim službama, uključujući Centar za pomoć beskućnicima (CAW) i psihijatrijsku službu ZNA Cadix, ali bezuspešno.
„Bilo je teško zamisliti da ću Božić dočekati u ovakvim uslovima“, izjavio je Stefan.
Spavao po tramvajima, pa se preselio u šumu
Pre nedelju dana, za njega je topli dom bio nezamislivo, samo želja uz koju je ustajao i utonjavao u san. Upao je u ozbiljnu depresiju. Prekinuo je sve kontakte sa porodicom i prijateljima dok je tražio novi dom.
„Jer nisam želeo da me vide u ovoj sramotnoj situaciji. Celog života sam imao psihološku ranjivost. Prvu depresiju sam imao sa trinaest godina. Boravci u psihijatrijskim bolnicama nikad mi nisu mnogo pomogli. Lekovi? I to sam pio, ali osećaš kao da ti kradu dušu.
U trenucima kada je bilo najbolje u mom životu, depresije su me udarale najjače. Jer bilo je to suočavanje sa tim da čak i sa divnom, dragom devojkom, dobrom poslovnom situacijom i sjajnim kolegama, nikada nisam zaista bio srećan.
To je čudno, ali otkako sam beskućnik, moja depresija se smanjila. Verovatno zato što sam se oslobodio velikog stresa.“, rekao je on.
Šator postavio u šumu, dodatno ga ofarbao u crno
Početak hladnog vremena je proveo u tramvajima, nakon čega je kupio opremu za kampovanje i preselio se u šumu.
„Prvu nedelju novembra sam spavao u parkovima i celog dana sedeo u tramvaju. Živeo sam u magli. U drugoj nedelji otišao sam da kupim kamping opremu.
Kuvam na gasni šporet, i to dobro funkcioniše. Kupio sam još jednu ceradu koju stavljam preko šatora, protiv kiše i vetra.
U crnoj boji, tako da moj šator vrlo dobro ujedinjuje sa okolinom. Odabrao sam boju koja još uvek vidljivo ostaje tamna.“, rekao je.
Najviše mu smetali glodari
Stefan je elokventan, ali očajan. Uprkos svemu, i dalje ima smisao za humor. Tokom boravka u šatoru, imao je primanja od 1.350 evra od socijalne službe.
Posao nije imao usled zdravstvenog stanja u koje je zapao. Ipak, duh mu je ostao vedar, te se i našalio sa svojim nedaćama.
„Jedina stvar koja mi smeta su glodari. Miševi, ne pacovi. Mislim da su to zbog tih plastičnih kesa. Držim svoju hranu u zatvorenoj kutiji, da ne dođu do nje.
Ali kad otvorem šator, oni čekaju, samo da se druže.“, rekao je on.
Pomoć dobio nakon medijskog izveštaja
Nakon što je priča o Stefanovoj situaciji objavljena na portalu Nieuwsblad, ljudi su počeli da mu nude pomoć.
Direktor jedne velike firme iz Antverpena ponudio mu je stan, dok mu je Kevin, preduzetnik slične sudbine, ponudio sobu u potkrovlju svoje kuće sa zasebnim kupatilom.
Novi početak uz podršku zajednice
Stefan je prihvatio Kevinovu ponudu i preselio se u njegov dom. „Prošlu noć sam prvi put posle dugo vremena zaista dobro spavao“, izjavio je Stefan za Gazet van Antwerpen. „Kevin i ja se odlično slažemo.
U narednim danima ću raditi na tome da ispraznim šator i zatvorim ovo poglavlje svog života. Nameštaj mi je još uvek u skladištu, ali biće u redu.“
Stefan je zahvalan na podršci sugrađana i njihovoj nesebičnosti.
„Kada sve državne institucije zakažu, dobrota ljudi iz Antverpena dolazi do izražaja. Pomažu jedni drugima bez ikakvih skrivenih namera.“, rekao je on na kraju.
(Espreso)