Sveti Nikola ili Nikoljdan je slava koju slavi veliki broj vernika u Srbiji. Često možemo čuti da je to dan kada ili slavite ili idete na slavu, pa ne čudi što se za ovaj dan vezuju brojni običaji.
Jedan od njih odnosi se na dan nakon slave, odnosno na drugi dan Svetog Nikole.
Ovaj običaj odnosi se na to šta treba uraditi sa preostalim žitom i svećom koja nije izgorela do kraja.
Sveštenici smatraju da su sveća i žito rezervisani samo za dan slave i sveca kojeg obeležavamo.
Ipak, ima i onih koji smatraju da se žitom služe gosti sve dok se ne pojede, a da se sveća pali i na paterice. Treći pak zastupaju stav da žito poslužuju i drugi dan, ali sveću tada ne pale, piše Stil Kurir.
Evo šta je od ovoga ispravno
Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono klija i iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se slavi, kao i za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali i za pokoj duša svih predaka u tom domu.
Služi se gostima i ukućanima dok se ne pojede. Veliki greh je baciti ga.
Sveća simbolizuju svetlost Hristove nauke i gori tokom celog dana slave. Kada poželimo da je ugasimo, prvo se prekrsite i to učinite sa slavskim vinom.
Kako su slavske sveće prilično velike, uglavnom se desi da ne dogori sasvim.
Prema rečima sveštenika, u tom slučaju bi je trebalo staviti pored ikone, gde bi trebalo da stoji do naredne godine, a palite je za vreme porodičnih molitvi.
A ako i drugog dana imate goste, valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite je.
Osim toga, kako stari običaju nalažu, na dan nakon krsne slave ne treba obavljati bilo kakav kućni posao.
Takođe, domaćini bi trebalo da spremaju isključivo posnu hranu, jer i drugi dan slave se ne služi mrsna hrana. Konzumiranje mrsne hrane na ovaj praznik je zabranjeno – pošto je u toku veliki Božićni post.
(Espreso)