Rad na kruzeru je veoma popularan već godinama unazad, a uprkos obećavajućim primanjima i primamljivim putovanjima, ovaj posao može da bude „rudarski“, tako bar tvrdi jedan Balkanac, čije otvoreno pismo već nekoliko godina kruži regionalnim medijima.
Prenosimo njegovo pismo u celini.
„Vreme je da se jednom za sva vremena stane u kraj notornim lažima koje kruže u medijima, na raznim portalima i blogovima u kojem predstavnici agencija prikazuju rad na brodu (kruzerima) kao „аmerički san“, posebno u današnje vreme gde je veliki broj nezaposlenih ljudi, piše „Kurir.rs“.
Ljudi nemaju posla pa daj šta daš, bolje išta nego ništa. Pogotovo ako imas porodicu, ženu i troje dece. Kako sve to funkcioniše? Rekla-kazala.
Tako smo svi mi pošli da radimo na brod, više-manje. Bilo da smo čuli od bliskih poznanika ili smo pročitali na internetu kako je kruzer obećana zemlja i savršeni posao. Naravno, to je daleko od činjenice.
Ukoliko kontaktirate agenciju za željeni posao vrlo verovatno će Vam biti ponuđeno mesto Assistant Waitera (pomoćnog konobara) ili Stateroom Stewarda (sobar/sobarica).
Neku malo veću poziciju skoro je i nemoguće dobiti osim ako se zaista ne istaknete od svih kandidata ili imate preporuke od predsednika države. Ostale načine neću ni da spominjem.
Naravno, oni će vam reći kako će plata biti od 792 do 1.187 evra. Kako vrlo brzo možete napredovati, kako ćete obići celi svet, kako ćete nakon nekoliko ugovora kupiti auto, kuću, stan. Rešiti kredite, vratiti sve dugove i živeti sretno do kraja života.
Da, to se može pronaći u dečjim slikovnicama i bajkama. Vau! Nemoguće, jel da? To je ono što privuče svaku osobu. Novac! Hteli mi to da priznamo ili ne svi radimo za novac, ne radimo zato što moramo, ne trpimo nemogućeg šefa jer hoćemo. Jednostavno moramo!
Smešno je što se piše čak i tragikomično, teška navlakuša! Naravno kao i u svakom poslu ima lepih momenata i onih loših. Ajde da krenemo od onih lepih strana.
Lepša strana rada na kruzeru
Radićete na brodu, upoznati mnogo ljudi različitih nacionalnosti i godina. Videćete mesta o kojima ste sanjali.
Kupićete sebi sve što niste mogli. Laptop, Iphone, tablet, garderobu, itd… Bićete u crew baru gde alkoholno piće možete popiti za 120 dinara!
Da, verovali ili ne 120 dinara (malo više od 1 evra). Smešna cena. Častićete sve oko sebe jer možete, napićete se, otići u kabinu i videti da ste potrošili samo 1. 600 dinara. Kako lepo zvuči?!
Kada vas budu pitali kako vam je reći ćete da je savršeno, da je ok, ima posla, ali ništa toliko da je ne moguće izdržati.
Postavljaćete slike na Fejsbuk, Instagram, Tviter, svi će vam lajkovati. 50 lajkova po slici i vama će to dati dodatnu motivaciju za dalji rad.
Poslaćete novac kući, pomoći svojoj porodici koja će lepo ili solidno živeti dok se vi topite na brodu. Neko će vas mrzeti, neko će biti srećan zbog vas.
Niko ne želi priznati da mu je loše. Da ne bi bila ona stara sam pao, sam se ubio. Ili: „Eto vidiš rekao sam ti“. Pa se osećamo mizerno.
Postoji i druga, ne tako lepa strana
Pozadina pozitivne priče. Nije sve onako kako izgleda. Letite na drugi deo sveta (12-14sati) sami, ne znate gde dolazite, kako će vam biti.
Hiljade pitanja u glavi. Nemate nikog svoga, makar i poznanika kog ne volite, pa da sada sedne s vama da popriča „selo bi kao budali šamar“.
Plačete jer ostavljate one koje volite, mamu, tatu, brata, sestru, ženu, ljubavnicu ljubavnika. Kada dođete na brod tu nastaje opšti haos.
Dođete u MSA (ljudi koji bi vam trebali biti od pomoći za svu papirologiju i dalja uputstva), i sve što dobijete je ključ od kabine i kažu vam kome se trebate javiti za potpisivanje ugovora.
MSA vam kaže da idete u CTC da potpišete ugovor, i nakon toga u storage room po stvari. Nakon toga brate dragi snalazi se sam. Jer ne znaš gde je starboard side, a gde port side.
Brod ima 12 ili 14 ili manje paluba, a ti ne znas gde ti je glava, a ne kabina. Zovi menadžera da kažeš da si na brodu da te uputi dalje.
Šta je MSA, CTC, storage room, starboard i port side??? A tek odakle mi broj telefona od menadžera? Odgovora nema. Snalazi se.
Pitaj nekoga. Oni što su tu prvi ugovor na brodu tek 2-3 meseca gledaju te kao vanzemaljca jer su zaboravili da su i oni nekada bili tu prvi dan. Neki će pomoći. Većinom jadni ljudi lete kao muva bez glave i rade svoj posao.
Kad dođete u kabinu od šoka ne znate da li bi išli kući ili ostali. A gde ćeš kući kad si tu došao. Nije ti kuća dva sata vožnje od posla.
Budi srećan da ne naletiš na smrdljivu kabinu u kojoj ti se cimer nije okupao od prošlog meseca.
Veličina kabine? Opisati se ne može. Krevet veličine tela, (ako si 1.80m) širine tvog tela, odnosno kukova. Pa spavaj, dragi brate. Nema okretanja tokom noći kao kod kuće da se ‘razvališ’ po krevetu. Prvi dan počinje odmah da se radi.
Nema odmora dok traje obnova. Zavisi koji je department, uglavnom niže rangirani departmenti počinju odmah raditi.
Daju vam zadatke. I još se čude kako ne znaš?? Oprosti, pao sam sa Marsa pre par sati. Odakle da znam?
„Ne dao dragi Bog da pređeš tu prokletu crvenu ili žutu liniju“
Nakon prvog dana pri tome ste još u šoku šta, gde, kako. 4.000 putnika i 1.000 zaposlenih. Ideš da spavaš. Iznad tebe je cimer doveo neku Filipinku s kojom znate šta radi, pa ne možeš zaspati do ujutro.
Uzmeš cigare i odeš na palubu da ih ne slušaš. 03.30 je ujutro, a ti počinješ da radiš za 2 sata. Pušiti možete samo na jednoj strani broda, na označenom mestu. Ne dao dragi Bog da pređeš tu prokletu crvenu ili žutu liniju. Ako vas vidi osiguranje dobićete opomenu.
Pa sutra idite kod nadređenog da vas grdi zašto ste prešli liniju? Budi srećan da prođeš sa opomenom – usmenom. Odlično, zar ne? Da li je potrebno spominjati da je hrana svakih nedelju dana ista?! Pa jedi, care moj. Pirinča ima za izvoz.
Čekas Novu godinu ili Božić da promene hranu i stave nesto novo, nešto drugačije. Vas 150 stoji u liniji i čeka da uzme hranu. Slično kao u zatvoru, samo što u zatvoru imaš vremena. Ovde se kantina otvara u 17, a u 17.30 počinješ raditi. Čekaš na liniji 15 minuta, imaš 15 minuta da jedeš i trči, stepenicama, ne liftom jer nećeš stići.
Tipično američki, sve je tempirano. Biti na palubi i slušati muziku? Ne smeš glasno. Uzmi slušalice pa slušaj. Da li je spomenuto da internet košta 20 dolara sa 2 sata.
Pojede vam pola sata samo što se spojite. Zvati svoje, nekad i nemoguće jer kasnimo 3-4 sekunde pa kad nešto kažeš, mama ti se ubaci, pa ti, pa ona.
Pa bi najradije bacio telefon. Jer signal je nikakav. Izlazak u luku se svodi na traženje interneta, kako bi pokazali svima i napravili check in. „Excuse me“, ja sam u Njujorku, a gde ste vi miševi? Jadno.
„Devojke najbolje prolaze na brodu! Čast izuzecima“
Pre nego što me ženski rod popljuje, molim vas da razumete o čemu pričam. Ne pričam o časnim devojkama koje su došle da zarade komad hleba, devojkama koje su se iskreno zaljubile, pričam o onim devojkama koje su vrlo brzo shvatile kako funkcioniše brod pa su postale “bliske“ sa svojim nadređenima. I pogađate naravno. Eto unapređenja.
Najlakši način da ga dobijete. Inače morate godinama i godinama da radite i molite Boga da vam se smiluje menadžer i prepozna vaš trud, a da dobijete bolju poziciju. Retki su oni koji su zaista toliko vredni ljudi i da ih prepozna šef. Jer svoj svoga gura, kao i na kopnu. Da li vam je agencija spomenula svoju proviziju? Nije? Znam! Nije nikome od nas.
Da li vam je agencija spomenula koliko radite sati na dan? Nije! Reći ću vam ja – pomoćni konobari ceo dan uz mizerne pauze. Sobari/sobarice ista stvar. Da skratim. Sve niže rangirane pozicije rade od jutra do sutra.
Slobodne dane zaboravite! Imate slobodne sate. A da li znate kada ste port manning – to znači da ne možete da izađete napolje cele nedelje.
Da, celu nedelju. Osim ako ne zamenite vašu ID karticu (na kojoj piše vaš broj, jer ste kompaniji samo broj). Nekada i to ne možete da zamenite. Pa budi na brodu narednih 7 dana.
Perače sudova tretiraju kao životinje
Da li ste znali, a verovatno niste, ono što piše u novinama, a niko ne govori istinu da ljudi na pranju sudova zarađuju oko 120.000 dinara? Kakva je to laž.
Jadni ljudi rade za duplo manje i tretiraju ih kao životinje kao da su niko i ništa. Veća gospoda, odnosno oni na većim pozicijama jedva da im se jave kad prolaze brodom.
Da li su vam rekli za treninge koje, pogodi, imaš uvek kad imaš par sati slobodno. Da, da. Ti bi malo odmarao? Ne funkcioniše brod tako! A safety drill? Sat vremena na +40 slušaš direktora broda kako lupa o sigurnosti vama i gostima.
I tako u nedogled. Moderno robovlasništvo. Ljudi u kuhinji rade takođe za male pare. Svi smo svedoci da naši ljudi (Balkanci) u kuhinji ne rade. Samo Indijci i Indonežani ili Filipinci. Oni rade za mizerne pare jer taj zarađeni novac u njihovoj državi je bogatstvo.
Takođe ih tretiraju kao životinje. Ako hoćete malo bolju hranu budite s njima dobri, pa da vam oni daju nešto iz kuhinje ili ukradite sami hranu da vas ne vide. Ako vas vide, ne piše vam se dobro.
A da li vam je agencija spomenula „special cleaning“? Da, da. Radićete do 23 ili 00.00, a onda ćete čistiti do 5 ujutro jer naredni dan dolazi „US Public Health department“, državna firma koja vodi brigu o higijeni, tako da sve mora biti uredno i čisto, iako je to daleko od istine. Brod je prljaviji nego što možete da zamislite.
„Ove poslove ni neprijatelju ne bih preporučio“
Navešću pozicije kojima je najgore i onima kojima je malo bolje. Pri tome napominjem bez obzira na platu i poziciju nikome nije lako. Ali evo pozicija koje ne bih neprijatelju preporučio:
Assistant waiter
Assistant stateroomsteward/ stateroom steward
Galley steward
Ovo izbegavajte po svaku cenu. Sada je plata assistant waiter 1.000 dolara, računajte vaše troškove. Higijenske potrepštine, internet i telefon, ako ćete zvati svoje itd.
Rezime – bolje ostati kod kuće u nekom restoranu za platu i bakšiš nego se topiti na kruzeru.
Sve u životu treba probati
Ako me pitate da li ja lično dajem preporuku da se ide na brod – uvek ću reći da, jer sve u životu treba probati. Da li je teško? Jeste! Puno odricanja. Ali dobro pripazite na koju poziciju idete.
Nije brod kao što je pre bio. Srećno i nadam se da će agencije imati bar malo ljudskog poštovanja pa da ljudima, pogotovo mlađima objasne kako stvari stoje i kažu pravu istinu.
(Žena)