Novinarka „Voga“, ispričala je svoje iskustvo sa poznatim savetom sručnjaka o unosu dva litra vode dnevno.
Novinarka za specijalne priloge u britanskom „Vogu“, Dejzi Džons, napisala je svoj iskustvo sa čuvenim savetom stručnjaka- da je dva litra vode najmanje potrebno unositi dnevno, za zdravlje i pravilan rad organizma. Prenosimo vam u celosti njeno iskustvo.
„Nije lako imati telo. To je praktično ceo ekosistem za koji ste odgovorni bez da vas je iko išta pitao. I sada ga morate svakodnevno hidrirati.
I to ne samo malo, nego neprestano. Čaša vode za čašom vode… i tako unedogled. Stalno morate da pijete tečnost kao da vam život od toga zavisi (a i zavisi).
Ali koliko je vode zapravo dovoljno? Preporuke stručnjaka variraju – negde između dve do tri litre, ili osam čaša dnevno, u zavisnosti od vaše građe, klime i generalnog nivoa aktivnosti (maratonki treba više vode od nekoga ko – poput mene – ceo dan sedi za laptopom).
I voda vas ne održava živima tek tako, usput. Ona reguliše telesnu temperaturu, poboljšava moždane funkcije i blagotvorno deluje na zdravlje kože.
Dostavlja esencijalne hranjive materije vašim ćelijama i uklanja štetne toksine i otpadne materije. Da, voda je stvarno čudo.
Iako većina nas to zna, retko ko prati tačno koliko vode pije. Može ispasti dosadno piti vodu, kad bismo jednostavno mogli da popijemo jednu koka-kolu zero, a i ko ima vremena da stalno ustaje i ide u toalet kad nas čekaju rokovi i neodgovorene poruke koje se skupljaju na Vocapu? Ali propuštamo li nešto?
Da li bi nam se život transformisao kad bismo se samo držali preporuka i povećali unos vode? Postojao je samo jedan način da to saznam.
Odlučila sam da nadelju dana pijem dve i po litre vode dnevno kako bih videla hoće li to uopšte uticati na moje zdravlje i dobrobit.
Prvi do treći dan
Mislili biste da je piti vodu jednostavno. Samo treba da gutate i ponovo napunite čašu. Prva litra još i prođe lako. Problem nastaje nakon druge.
Svakim svojim pomakom zvučim kao termofor koji je neko protresao, a ni drage grickalice mi više nisu primamljive jer sam prepuna vode. I da, svakih 20 do 30 minuta ustajem od stola i jurim do toaleta. „Sve u redu?“, pita me neko dok po ko zna koji put prolazim kroz kancelariju.
„Da!“ odgovaram kratko jer ne mogu da se koncentrišem ni našta drugo osim na to da stignem do toaleta. Nemam vremena za čavrljanje. Pijenje vode je postalo moj smisao, sve o čemu razmišljam. I tako tri dana.
Treći do peti dan
U redu, ovde sam već počela da primećujem neka poboljšanja. Otkad znam za sebe, oko 14 sati bih prolazila kroz pad energije koji bi trajao sve do kasnog popodneva.
Mislila sam da je to povezano sa cirkadijarnim ritmom ili da jednostavno tako funkcionišem, ali tokom ovog eksperimenta primetila sam da mom uobičajenom podnevnom padu nije bilo traga.
Štaviše, generalno sam bila budnija i fokusiranija tokom celog dana. Ne na onaj preterani, napeti način – kao kad preterate sa kofeinom.
Više u smislu da su mi se misli lakše formirale bez da me to iscrpljuje. Bila sam produktivnija i definitivno manje usporena.
Lakše mi je bilo da popijem ta dva i po litra. Verovatno ne toliko zato što sam se navikla, već više zato što sam tih dana bila nekoliko puta u teretani, zbog čega je mom telu jednostavno trebalo više vode.
Kao osoba koja je… visoka kao Lejdi Gaga(Lejdi Gaga je niska), verovatno mi ne treba toliko vode kad provodim dan u kancelariji sa upaljenom klimom.
Preterivanje sa vodom može biti i opasno jer može dovesti do stanja koje zovemo intoksikacija vodom. Tako da da, pripazite sa tom prozirnom tečnošću ako se osećate dovoljno hidrirano.
Ali meni je dva i po litra sasvim odgovaralo kad sam bila fizički aktivna.
Peti do sedmi dan
Kad nakon nedelju dana buljim u ogledalo, prilično sam sigurna da mi je lice sjajnije. Ne dramatično – nije ovo „Supstanca“(film sa Demi Mur, gde glavna junakinja postaje mlada neverovatnom brzinom usled upotrebe čudne supstance).
Više u smislu da mi lice izgleda kao kad je naspavano i odmorno. Drugima možda neprimetno, ali mojim očima ipak mrvicu svežije i blistavije.
I dalje sam osećala onu mentalnu bistrinu i izostanak usporenosti. Zapravo, otkad sam počela da pijem svojih dva i po litra, nisam osećala umor sve do mog vremena za krevet.
Čak ni tokom onih nekoliko dana pre menstruacije, kad se inače pretvaram u osobu koja izgleda kao mim koji se raspada od umora, osećala sam se sasvim dobro.
I konačno, rezultat: ispijanje dva i po litra vode dnevno nije mi toliko transformisalo život da ću sad pobacati sve svoje proizvode za negu kože i dati otkaz kako bih držala seminare o važnosti ispijanja vode.
Ali pozitivni učinci su dovoljno primetni da ću nastaviti sa istom količinom i nakon ovog eksperimenta.
Stalno ustajanje i odlasci do toaleta su pomalo naporni, ali to je mala cena za osećaj da sam dobro „podmazano“ ljudsko biće.
Nisam ni znala da sam pre bila zarđala mašina, ali učimo dok smo živi (nadam se).
(Stil)