Rešite iskreno ovaj test i znaćete šta treba da uradite.
Radi se zapravo o količini vremena tokom kojeg ste srećni s određenom osobom, pa ako je više negativnih nego pozitivnih iskustava, veza više nema smisla
Neki odnosi su očigledni „promašaji”, ali ponekad se osoba ipak odluči da ostane u vezi, uhvaćena u obrascu nezdrave dinamike koja postaje svakodnevica.
Češće, međutim, odgovor na pitanje treba li prekinuti vezu nije tako jednostavan.
‘Dobri’ ljudi mogu imati loše odnose i može biti teško prepoznati kada je vreme za rastanak, pogotovo ako partner nije očigledno problematičan.
Istraživanja pokazuju da prekidi često donose „porast psiholoških poteškoća i pad životnog zadovoljstva,” što znači da raskid nije odluka koju treba olako shvatiti.
Jedna žena, nakon neuspešne šestomesečne veze, razvila je sopstveni test – „100-50”: ako nije 100 posto zadovoljna u vezi, barem 50 posto vremena, verovatno je vreme da izađe iz tog odnosa.
Primer odnosa u kojem je taj test pokazao istinu bila je njena veza s muškarcem kojeg ćemo nazvati Džejms.
Naizgled je bio gotovo savršen: drag, opušten i posvećen otac dvoje dobro odgojene dece, s kojima je delio starateljstvo uz dobar odnos s bivšom suprugom.
Na početku ju je zabrinulo što nije bio u vezi od razvoda pre pet godina, ali ju je uverio da je brak zaista iza njega, pa je odlučila ignorisati taj znak.
Od samog početka njihov odnos bio je poput vožnje lokalnim autobusom: puno stajanja i pokretanja. Džejms je bio drag, podržavajući i oprezan u pogledu upoznavanja sa svojom decom, što je konačno učinio nakon dva meseca.
Ali, istovremeno je bio i nestalan, često bi u zadnji čas menjao ili otkazivao planove. Nikada nije znala hoće li se pojaviti ili će prekinuti kontakt bez objašnjenja.
Stalno se pitala da li je vreme za prekid, ali nije bilo velikih problema, samo sitnice koje je svaki put lako bilo opravdati.
Prekretnica je došla šest meseci kasnije, kad ga je zamolila da se oslobodi za Dan zaljubljenih. ‘Zaboravio’ je.
Na večeri sledećeg dana, poklonio joj je plišanog medvedića s praznim trbuhom, koji je namenjen za poklon iznenađenja, ali unutra nije bilo ničega – čak nije ni izvadio papir kojim je bio ispunjen.
Poruka tog poklona bila je jasna: „Nisam se ni potrudio otvoriti očigledni zatvarač, niti sam se zapitao zašto je tamo.”
Nije osoba za ljutite ispade, pa je pričekala nekoliko dana pre nego što ga je pozvala na razgovor. Rekla mu je da je prošlo šest meseci i da želi da zna kuda njihov odnos vodi.
Priznao je da zaslužuje jasnoću, dao nagoveštaj da želi da ostne u vezi i obećao da će se javiti za nekoliko dana. Nikada ga više nije čula.
Tek retrospektivno, shvatila je gde je pogrešila. Svi njeni prethodni odnosi završavali su jasnim, očiglednim raskidima – svađom, selidbom na daljinu ili pojavom druge žene.
S Džejmsom je bilo samo puno hroničnog nezadovoljstva i neodređenosti. Nije prepoznala da stalni osećaj nezadovoljstva može biti dovoljan razlog za prekid.
Prijatelji su joj često pričali da su u srećnim brakovima, ali svaki odnos zahteva trud, i to je istina. Ipak, taj trud ne bi smeo da bude neprestano iscrpljujući.
(Pink)