Ova nedelja označava završetak Božićnog posta, vremena u kojem pravoslavni hrišćani praktikuju uzdržavanje od hrane i pića.
Međutim, postavlja se pitanje: Da li pravoslavni hrišćani smeju da slave Novu godinu i kako to učiniti na način koji se uklapa u verski život?
Verski analitičar Željko Injac deli svoje stavove na ovu temu, naglašavajući da doček Nove godine prema novom kalendaru pada u period Božićnog posta.
– Slavlja mogu da se praktikuju u toku posta ali umereno. Dakle, ako praktikujete veru, postite, onda imate problem kako proslaviti doček Nove godine sa posnom trpezom, bez opijanja i preglasne muzike ili preteranog veselja.
Nije pravoslavcima zabranjeno da slave Novu godinu, ali prosto im se kalendarski ne uklapa u verski život, kaže on.
Injac dalje diskutuje o značaju Nove godine iz hrišćanske perspektive. On opisuje očekivanje da nova godina donese nešto dobro kao nerealni optimizam i ističe da je vera u Novu godinu, za one koji nisu vernici, zapravo pseudoreligija.
– I konačno koji je smisao dočeka Nove godine sa hrišćanskog stanovišta? Šta ona znači verniku? Zapravo ne znači ništa.
Oni koji nisu vernici, ne poste, ne odlaze u crkvu na bogosluženja, njima nije problem da proslavljaju Novu godinu ali šta i njima realno znači taj praznik, osim što imaju par slobodnih dana?
Iščekivanje da će nova godina doneti nešto dobro je nerealni optimizam. Eto, recimo, dočekivali smo 2022. s nadom da će doneti nešto lepo i dobro a ona je donela rat u Evropi.
Ipak, to očekivanje i ta vera u Novu godinu jeste religijska, otkriva za 24sedam.
Osim toga, Injac istražuje i verovanje u progres kao neku vrstu vere, ali naglašava da ta vera nije jasno definisana, a progres niko ne garantuje.
U zaključku, Injac savetuje da treba biti optimističan, ali istovremeno i realan.
– Sama crkva obeležava po starom kalendaru molepstvijem doček Nove godine, moleći se da u njoj ne bude rata, bolesti, gladi, i drugih nesreća. Treba biti optimističan, ali treba biti i realan.
(Žena)