27. novembra na dan Svetog apostola Filipa naš narod praznuje Božićne poklade i to uoči početka Božićnog posta.
Poklade su narodni praznik čiji su koreni paganski, ali poput krsne slave, tačnije nekada slavljenja zaštitnika ognjišta, ostale su zastupljene i u hrišćanskoj tradiciji.
U savremeno doba vezuju se za obeležavanja nekog posta u toku godine, a pored ovih Božićnih, u Srbiji se slave i Bele poklade (uoči Velikog Uskršnjeg posta) i Petrovske poklade (uoči Petrovdanskog posta).
Poklade su dan koji podrazumeva radovanje, smeh, ali i oprost – na ovaj dan je poželjno da se pomirimo sa svima sa kojima smo se posvađali i da rešimo različite razmirice koje dugo vučemo za sobom.
Praštanje je obavezno kako bi u post ušli „očišćeni“ i mirne duše.
Običaj je i da se poklade obeleže bogatom trpezom, s obzirom da sutra, 28. novembra počinje Božićni post koji se završava na Božićno jutro.
U nekim krajevima Srbije verovalo se da su na ovaj dan demoni i zle sile posebno aktivni, te se okupljaju oko domova – zato su bacali ljuske od jaja u vatru, tabane trljali belim lukom, a deci bi oblačili prevrnute pidžame pre spavanja.
Nekada je bio običaj da se za poklade organizuju i maskirane povorke na ulicama u kojima bi se najčešće okupljali mladići, a potom pevali, zvonili i pravili galamu ne bi li odagnali zle sile.
Seljani bi maskirane povorke, takozvane mačkare, darivali mesom, kolačima, slaninom…
Takođe, palile bi se obredne vatre i ritualno preskakale ili bi se oko njih igralo kolo, u inat zlu. Zanimljivo je da su ovi običaji još uvek „živi“ u nekim delovima Srbije.
(Žena)