Sasvim je u redu da pomognete, ali ne da preterujete u „dobročinstvima
Da li pripadate onoj vrsti ljudi koja nikome ne odbija uslugu? Onima koji trče da ispune želju svoje porodice, popravljaju sve kvarove u komšijskim stanovima i ne uskraćuju pomoć nijednom kolegi?
Ako je tako, sigurni smo da ste zbog toga što zloupotrebljavaju vašu dobrotu ljuti i neraspoloženi.
Jer nemoguće je da vam, uz tolike poslove koje obavljate za druge, ostaje dovoljno vremena za rešavanje sopstvenih problema i za zabavu.
Da ne shvatite pogrešno, sasvim je u redu da pomognete, ali ako preterujete u „dobročinstvima“, a ona vas pritom strašno opterećuju, vreme je da stavite prst na čelo…
Moguće je i da povremeno imate utisak da ste izmanipulisani, da vas okolina iskorišćava. Ali ako dobro razmislite, shvatićete da postoji samo jedan razlog što se svi „oslanjaju“ na vas – vi ste neko ko stalno govori „da“.
E sad, jednostavno morate da naučite da kažete „ne“, pošto ćete, u protivnom, teško sačuvati živce. U savladavanju ove umetnosti mogli bi da vam pomognu saveti psihologa koji su se bavili ovim problemom. Evo šta oni kažu:
* Zapitajte se na koje ljude trošite najviše vremena, to jest da li neki rođak, prijatelj ili kolega misli da ima monopol nad vama i ne prestaje da vam postavlja zahteve.
Kulturno i jasno toj osobi pokažite da niste raspoloženi da joj uvek budete na raspolaganju.
* Donesite čvrstu odluku da ćete usluge činiti samo onda kad je neko u stvarnoj nevolji, kad će vas priskakanje u pomoć ispuniti ponosom i zadovoljstvom, i da nećete dozvoliti da vas drugi potpuno iscede i remete vaš mir.
* Razmislite da li vi, time što se odazivate na sve pozive za pomoć, u stvari izbegavate sukobe. Možda vam je lakše da pomažete razmaženom prijatelju nego da mu u lice kažete da vas opterećuje.
Probajte da razgovarate s njim da se ne bi desilo da eksplodirate u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu.
(Stil)