Priča Nemca u čijim grudima je zakucalo srce jednog Srbina veoma je potresna i emotivna.
Priča o „Žutoj kući“ i vađenju organa Srbima na prostoru Kosova i Metohije, slama i najtvrđa srca, a jedna od takvih, zabeležena je u romanu „Srpsko srce Johanovo“, autora Veselina Dželetovića.
Roman krije potresnu i istinitu priču koja govori o zlodelima Albanaca nad Srbima, a koji se odigrao 1998. i 1999. godine.
Naime, Albanci su iskopali srce Srbinu Jovanu, u Velikoj Hoči i odneli ga u Nemačku. Bogati Nemac, Johan Vagner imao je moć i novac, što mu je omogućilo da u njemu zakuca srce Srbina Jovana.
Posle uspešne transplantacije, Vagner počinje da sanja nepoznate predele, pravoslavnu crkvu, seosku kuću i pred njom plavookog dečaka.
Vremenom snovi se pretvaraju u košmar ratnih slika i Johan, njihovim tragom dolazi na Kosmet, odlučan da otkrije identitet donora. Na kraju, on prelazi u pravoslavlje i usvaja dečaka Milana, koji po smrti majke ostaje sam.
– Duša napušta telo onda kada srce prestane da radi, a duša Jovanova je u Johanovom telu. Angažovali smo jednog američkog scenaristu i u pregovorima smo sa jednim poznatim američkim glumcem koji treba da igra Johana. Scenariom je veoma zadovoljan i Veselin.
„Srpsko srce Johanovo“ će da dovede Holivud u Beograd i svet će čuti istinu o „žutoj kući“ – kaže za Kurir producent Dragan Ivanović.
Autor potresnog romana govorio je u Jutarnjem programu za TV Happy i otkrio jezive detalje o sudbini jednog Srbina.
– Tada sam dobio stravičan odgovor, da taj Nemac nosi srce njegovog oca.
Pričamo o jednoj ljudskoj sudbini čoveka koji je kidnapovan, o kojem nema ni traga ni glasa i silom prilika, ili kako su ga već oteli, a mi Božijom promisli saznajemo šta se zapravo s njim dogodilo. Izgleda da su ti naši stradanici bili primorani da potpišu da su donori organa i Nemac koji je kupio srce saznaje čije je to srce.
Dolazi na prostore Kosova i Metohije, iz filantropskih razloga, pošto je izuzetno bogat – da pomogne porodici tog čoveka, makar na taj način da se oduži što mu je spasen život i tu upoznaje dete tog čoveka. – ispričao je Veselin Dželetović i dodao:
– Tu nastaje taj prelomni momenat, on meni kaže: „Gospodine Đželetoviću, pošto sam ja prišao toj kući, koja je ograđena bodljikavom žicom“, kaže „Ja sam gledao u to dete dok mi prilazi i nisam primetio da mi se one bodlje zaroivaju u dlan, a kad mi je mali prišao, šavovi od operacije su hteli da popucaju, to srce je htelo da iskoči napolje.“
Dečakova majka izvršila je samoubistvo, a Nemac je u tom trenutku osetio neobjašnjivu potrebu da usvoji to dete. Jovan je putem snova saznao istinu.
– U njima sam video kuću, dvorište ali i lik čoveka Jovana čije srce je u meni, kao i njegovu suprugu, sina Milana, i roditelje. Snovi su me odveli na Kosovo, u selo Gračanica i šumu u kojoj je njihova kuća bila jedina srpska te 2000. godine.
Živeli su pod stražom. U snovima sam saznao i kako je Jovan otet dok je bio na njivi, video sam i kako su mu prvo izvadili jedan, pa drugi bubreg, a zatim i srce. To srce koje je izvađeno u žutoj kući u selu Ribe, u severnom delu Albanije, u klinici koju sam jasno i video je u meni – tvrdi Vagner.
(Stil)