Zbog nedostatka pažnje sebi sam napravila pakao od života
Na sajtu Ispovesti.rs, jedna članica imenovana kao Milica077, napisala je svoju ispovest kako je prevarila muža, pa se zbog toga gorko pokajala.
„Dok sam čitala tuđe ispovesti, shvatila sam da nisam jedina koja prolazi kroz ovu vrstu dileme. Nisam mogla da izbacim iz glave popa koji je živeo blizu nas sa svojom porodicom. Bio nam je komšija, sretali smo se u liftu.
Nije mi baš bilo najjasnije da li je prema meni ljubazan ili oseća nešto više. Ja u tom momentu već duže vreme usamljena. Suprug je radio kao vozač kamiona, nismo imali decu. Bili smo usmereni jedno na drugo, ali mi je falilo pažnje.
To je počelo kao sitna znatiželja, neka čudna energija koju sam osećala kad god bi bih srela tog popa. Trudila sam se da ne obraćam pažnju, da ne zamišljam šta bi bilo kad bi bilo, ali ta osećanja su me ipak stalno kopkala.
Pitala sam se – da li se i ja njemu dopadam? Da li oseća isto? Ili je samo ljubazan.
Jedne večeri, dok je moj muž bio u poseti svojoj rodbini u Arilju, odlučila sam da ga pozovem da mi pomogne oko pokvarenog frižidera.
Zvučalo je kao nevina usluga, ništa što bi moglo izazvati sumnju. Ali kad je stigao, našla sam se u potpuno neobičnoj situaciji.
Pozvala sam ga da popije kafu i pojede kolač u znak zahvalnosti. On je insistirao da otvorim bocu vina, a razgovor je krenuo spontano, kao između prijatelja.
Ispostavilo se da oboje volimo istu muziku, pa smo pustili nekoliko pesama koje su nas oboje dirnule, naterale da se zbližimo na neki čudan način.
Nakon prve boce, otvorili smo drugu, i odjednom sam se osećala kao da više nisam svoja – kao da nisam žena u braku.
Posle duže vremena osećam se srećno. Neko obraća pažnju na mene, daje mi komplimente, uživala sam.
U tom trenutku smo oboje stajali blizu jedno drugom, malo previše opušteni, uhvaćeni u pesmi i alkoholu. Predložio je da plešemo – bio je to izazov, kao neko nevino igranje. I, kao da je to bio neki trenutak istine, prihvatila sam.
Plesali smo, smejali se, muzika nas je nosila, a u jednom trenutku sam izgubila pojam o tome gde sam, s kim sam, i šta radim. Bilo je u tom plesu toliko pogleda i dodira koji su prelazili granice prijateljstva. Nije mi bilo neprijatno. Nije ni njemu.
Sledeće čega se sećam jeste da sam usred noći osetila jaku žeđ, posledicu vina i svega što je sledilo. Probudila sam se i shvatila da on spava pored mene.
Bio je miran, potpuno opušten, a ja sam bila u šoku. Glava mi je bila teška, misli su se vrtoglavo smenjivale.
Nisam se sećala detalja – da li je između nas bilo nešto više od plesa i dodira? Nisam znala, a ta neizvesnost me je progonila. Skamenila sam se, osećajući sram i krivicu, kao da sam u trenu upropastila sve.
Ispratila sam ga što pre, videla sam da mu je neprijatno, kao i meni. Na licu mi se jasno video bes, prezir prema samoj sebi. A onda, kao da je sve to bilo samo ružan san, došlo je jutro.
Nekoliko sati kasnije, zazvonio je telefon. Bio je to moj muž. Njegov glas je bio hladan, ispunjen gnevom, a pitanje koje je postavio ostavilo me je bez reči – „Da li ti mene uopšte voliš?“
Nije on ništa znao, nije mogao ni da nasluti, ali je osećao tu udaljenost. Bila je kao kameni most. Bez imalo razmišljanja rekla sam: „Više ne.“ I biću iskrena, kao da je baš to trebao da me pita, osećala sam olakšanje.
Prošlo je 10 meseci kad sam se ja odselila i predala papir za razvod. Sa popom sam nastavila da se viđam. Rekao mi je jednom prilikom „Hvala ti što si došla u moj život, osećam se 20 godina mlađe“.
Istina je da nikada nije pričao o tome da je nesrećan u braku niti da ima nekih problema. Sa suprugom ga nikad nisam sretala iako smo komšinice, samo sa klincima.
Provodili smo zajedno vreme, išli na putovanja, piknike. Srce mi je bilo ispunjeno i do tada, ni u jednom momentu nisam osećala grižu savesti, nekako sam to prepuštala njemu, jer, on je oženjen, ja sam se rastala.
Da skratim priču i dođem do poente. Kad sam videla da mi je izostao ciklus, pozvala sam ga i rekla da dođe do mene predveče, da uradim test.
Ćutao je. Nije ništa prokomentarisao. Mislila sam „Auuu ali se šokirao, ali on to sigurno želi, isto kao i ja“.
Međutim, tog dana, ni tri naredna, ni na jednu poruku mi nije odgovorio niti jedan poziv uputio. Tad sam počela da uviđam da debelo nešto nije u redu.
Uradila sam sama test i pozvala ga, samo rekla – Znaš, ja sam trudna. Nije više ćutao, kao da je bio pripremljen na ovaj trenutak, rekao mi je „Poslaću ti sutra pare za abortus“.
Od tada mu se više nisam javila. Posle par nedelja sam prokrvarila, trudnoća je bila vanmaterična, a ja sam dobila veliku životnu lekciju, i da, svesna sam, za sve me stigla kazna.
(Stil)