Srpska pravoslavna crkva 16. novembra praznuje Svetog Georgija (sveti Đorđe, sveti Đurađ) koji pravoslavni Srbi praznuju dva puta u godini, na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra.
Oba praznika se obeležavaju u hramovima Srpske pravoslavne crkve ali i kao krsna slava mnogih porodica Srba.
Ovo je nepokretni praznik i nije crveno slovo. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna. Sam Đurđic neme posebne običaje, proslavlja isto kao i sve druge krsne slave – pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem.
Međutim, upravo od njega počinje takozvana vučja nedelja, pa se već od Đurđica poštuje nekoliko običaja. Naime, period od Đurđica do Mratindana, naziva se mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata (slavi se 24. novembra po gregorijanskom kalendaru) zaštitnik vukova.
Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Veruje se da na Đurđic narod posebno “pogleduje” u nebo, a ako je vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza. Magla od Đurđica ili tokom mratinaca najavljuje promenljivu zimu.
(Espreso / Glossy)