Đurđic je praznik koji se uvek obeležava 16. novembra i posvećen je prenosu moštiju svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke i to po njegovoj želji koju je saopštio pred smrt jednom slugi.
Običaji na ovaj veliki praznik su da se “žrtvuje” tj. zakolje crni petao ili crno jare i to u strogoj tišini, kako bi se domaćin zaštitio od vukova.
Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.
Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.
Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.
Ko je bio sveti Georgije?
Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.
Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.
(Espreso/Stil)