Svima prolazi kroz glavu, svesno ili nesvesno, pitanje da li se na pokoljena prenose gresi predaka i kako se sa njima nositi, upravo dugovnik je razrešio sve nedoumice i porušio brojne predrasude
„Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?“, ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena.
Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
„Moj pokojni otac je imao petoricu braće i dve sestre, i svi su bi li međusobno u zavadi. Da nesreća bude veća moj otac, koji je bio 1933. godište, se putem novina kao mladić odrekao svoje majke, sestre i dva brata i povrh svega promenio porodično prezime.
Čula sam da, kako nasleđujemo njihovo materijalno bogatstvo, tako nasleđujemo i njihove grehe i to čak do sedmog kolena. Koliko se kroz moj život i život moje dece proteže nasledstvo toga greha? Šta ja mogu i treba da učinim sada?
Imam li ja kao njihov potomak pravo da nasilno opovrgnem njihovu volju i tražim od Boga oproštaj? Spremna sam da učinim sve što mogu kako bih svoje potomke lišila naslednog uticaja ovih nemilih događaja“, objasnila je ona.
A potom je duhovnik opširno objasnio sve u vezi sa nasleđivanjem greha predaka i njegovim iskupljenjem.
„Mi ne možemo nikako biti odgovorni za postupke svojih predaka. Bog nije nepravedan da bi nas kažnjavao za postupke naših predaka, koje niko od nas nije mogao da bira, niti pak da utiče na njihove postupke. Problem nije u tome ko su i kakvi su bili naši preci, nego ko smo i kakvi smo mi ponaosob. Da li se ponašamo bolje od naših predaka ili ne.
Gresi se ne prenose kroz materijalno nasleđe, nego se gresi stiču kroz ono što činimo ili ne činimo po svojoj slobodnoj volji.
Od svojih roditelja, vaspitača i učitelja mi možda nasledimo sklonosti ka određenim gresima ukoliko su nas rđavo vaspitavali ili nam u detinjstvu pružali rđave primere. Ali svako od nas je slobodan da se ugleda na vrlinske ljude, na svetitelje, pa i na samog Hrista.
Ako se dakle, ne budeš ugledala na svoje rđave pretke i ako ne budeš ponavljala njihove grehe, onda ćeš biti sasvim slobodna od bilo kakvog njihovog greha.
Možda ti tvoji daljni srodnici nisu zainteresovani za to što si ti nasledila od svog oca. Ponudi da od njih otkupiš to nasledstvo, ili da im daš nešto u zamenu.
Ako ništa od ovoga ne možeš da učiniš, barem se pokaj pred Bogom što si sebe dovela u takvu situaciju.
Bog vidi tvoju situaciju i tvoju dobru nameru, pa će te sačuvati od štetnih posledica tog greha. Uz pokajanje, naravno učini sve što je u tvojoj moći da se taj greh popravi.
Kad ti učiniš sve što možeš, Bog će učiniti ono što prevazilazi tvoje ljudske moći i tako će zagladiti posledice tog greha.
Ipak Bog, neće to učiniti, sve dokle najpre ti ne učiniš onoliko koliko ti možeš“, započeo je priču duhovnik za TV Hram.
Osvrnuo se i na potencijalna rešenja njihovih porodičnih odnosa, koji će anulirati sve negativno što je njen otac počinio.
„Što se tiče međuljudskih odnosa sa potomcima onih srodnika tvog oca kojih se on odrekao, ako želiš da i tu stvari popraviš, stupi u kontakt s njima.
Nemoj im se nametati, ali im na neki način iskaži svoje pokajanje i ponudi im svoju dobru volju da im pomogneš koliko god budeš mogla u onome u čemu i ako im tvoja pomoć bude bila potrebna.
Ako neki od njih budu želeli da se s tobom druže, već si nešto popravila u odnosu na situaciju koju je ostavio tvoj otac.
Ako pak niko od njih ne pokaže bilo kakvu želju da se s tobom druži, onda nemoj insistirati. Uputi svoju decu da i oni budu spremni da se druže i da koliko mogu budu od pomoći tim svojim daljnim srodnicima i njihovim potomcima.
Možda će se u generaciji tvoje dece taj problem rešiti, i u tome će biti i tvog doprinosa. No, kako god to bilo, tvoje je da ponudiš dobru volju, a na njima je da tu dobru volju prepoznaju i cene.
Tako ćeš ispraviti greške svojih predaka, koji su na neki način i tvoju savest uprljali. Tu nema nikakve mistike. Stvar je vrlo jednostavna.
Ti očisti svoju savest pokajanjem i spremnošću da koliko je u tvojoj moći ispraviš posledice greha tvog oca i time ćeš u potpunosti biti slobodna od bilo kakvog naslednog greha. Nikakvo prokletstvo posle toga, neće imati uticaja na tebe i tvoju decu.
Budi sigurna da si pred Bogom i pred svojom savešću odgovorna samo za svoje sopstvene odluke i izbore koje načiniš po svojoj slobodnoj volji.
Samo ako svojim izborom potvrđuješ pogrešne izbore tvojih predaka, samo tada si odgovorna za svoj pogrešan izbor, i to ne zato što si nasledila greh, nego što si i sama načinila isti pogrešan izbor kao i tvoji preci.
Ukoliko donosiš ispravne odluke, ispravne izbore, onda ni za kakav njihov greh ne može krivica pasti na tebe“, zaključio je.
(Stil)