Ugledni američki naučnik tvrdi da je otkrio dokaze zagrobnog života zahvaljujući studijama koje su uključivale milione pacijenata koji su doživeli iskustva bliska smrti.
Naučnik dr Sam Parnija, profesor medicine na Medicinskom centru Langone Univerziteta u Njujorku, rekao je da pacijenti koji su reanimirani nakon srčanog zastoja često opisuju kako su se neposredno pre kliničke smrti prisećali svakog trenutka svog života.
Posebno je upečatljivo, tvrdi Parnija, to što oživljavaju sećanja ne samo iz sopstvene perspektive, već i kroz oči drugih, piše „Daily Mail“.
Veruje se da se ove pojave, koje su decenijama izvor fascinacije za medicinare i javnost, dešavaju kada su ljudi klinički ‘mrtvi’ i kada su šanse za njihov oporavak minimalne.
Granice između života i smrti
Parnia je kroz trideset godina ispitivanja na hiljadama ljudi istražio granicu između života i smrti. „Milioni ljudi širom sveta prošli su kroz ovu fazu smrti i ponovo su oživljeni“, rekao je za Times Radio.
„Proučavali smo ovo na hiljadama ljudi koristeći mnogo različitih naučnih metoda“, dodao je. „Oni osećaju da njihova sopstvena svest, njihova sopstvenost, odjednom postaje ogromna i postaje lucidnija i oštrija“, nastavlja on.
Dok su bez svesti, Parnija tvrdi da ti ljudi unutra proživljavaju intenzivna iskustva.
Oni često prepričavaju prizore kao da sve posmatraju van svog tela i imaju osećaj „360 celzijusa svesti“, čak i dok ih medicinsko osoblje pokušava oživeti.
„Ono što je zaista izvanredno je da u ovom stanju oni tada počinju da proživljavaju svaki pojedinačni trenutak svog života, svaku interakciju koju su imali sa drugima – ne samo iz sopstvene perspektive već i iz iskustva i perspektive druge osobe“, objašnjava ovaj istaknut naučnik.
Iznenađujuća otkrića i za lekare
Parnija dodaje da ga ova otkrića često iznenađuju: „U trenutku smrti, čini se kao da su svi delovi života zabeleženi i procenjuju se kroz prizmu morala“.
Takođe, ističe kako mnogi pacijenti koji se vrate iz tog stanja dolaze s dubljim razumevanjem života i osećajem povezanosti, ceneći važnost i najmanjih interakcija.
I ranije su mogla da se čuju svedočenja ljudi o iskustvima bliske smrti, a najčešće se spominje tunel na čijem kraju nas čeka jako svetlo ili susret sa voljenima koji su preminuli.
Međutim, dok još uvek nema konsenzusa o tome zašto toliko ljudi ima slična iskustva, neki stručnjaci nagađaju da se mozak u tim trenucima „oslobađa“ i pruža intenzivno lucidne prizore pohranjenih sećanja. Ostaje otvoreno pitanje da li je tačna teorija, dok suprotna mišljenja takođe postoje.
(Žena)