Opelo se ne vrši ljudima koji se ubiju, s razlogom, jer oni sebi nisu podarili život, pa ne mogu ni da ga oduzmu
Iako patrijarh Pavle već 15 godina nije među živima, ostavio nam je blage, ali britke misli i reči koje su nekad uteha i lek, a nekad dobra životna lekcija.
Nenad Gugl, profesor srpskoj jezika i književnosti je u jednom televizijskom gostovanju u emisiji „Kad anđeli spavaju“, podelio priču koja se glasno čula među ljudima kao podsvesni podsetnik na smisao ljudskog života.
Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom – gubitkom sina koji je odlučio da sebi oduzme život – obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo.
Međutim, kako hrišćanska pravila nalažu da se opelo ne drži za one koji su sebi sami oduzeli život, sveštenik nije mogao ispuniti njenu želju, jer se sukobljava sa hrišćanskim načelima, već ju je posavetovao da potraži odgovor kod tadašnjeg Patrijarha Pavla.
Ova majka, u potpunosti obuzeta tugom, krenula je da traži patrijarha, nadajući se da će naći olakšanje u njegovim rečima.
Čekala je patrijarha ispred Saborne crkve, gde je konačno uspela da ga sustigne. Skrhana bolom i očajem, obratila mu se jednostavnim pitanjem: „Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji se ubio?“
Patrijarh Pavle, poznat po svojoj mudrosti i blagosti, zastao je na trenutak, i izgovorio samo tri reči: „Život je dužnost.“
U tim rečima majka je osetila jasnu poruku. Shvatila je da život nije samo lična odluka ili izbor, već sveta dužnost koja nam je poverena od Boga. Ako nismo sebi dali život, ne možemo ni da ga oduzimamo.
„Život je dužnost“ – ove reči Patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali teške i pune mudrosti. Podsećaju nas da život, sa svim svojim iskušenjima, tugama i patnjama, ima dublji smisao i da nije uvek u našoj vlasti da odlučujemo o njegovom toku.
(Espreso)