Evropska unija mora se pripremiti za ekstremno zagrijavanje, upozoravaju naučnici

Klimatske promene više nisu apstraktna prijetnja – one već oblikuju svakodnevni život Evropljana. Naučni savjetnici Evropske unije upozoravaju da kontinent mora ozbiljno pristupiti pripremi za scenario u kojem će globalne temperature porasti za četiri stepena Celzijusa, što će imati dalekosežne posledice po društvo, ekonomiju i životnu sredinu.

Klimatska prijetnja u Evropi

Evropa se suočava s brzim i intenzivnim promenama klime. Ekstremni vremenski događaji, uključujući poplave, suše i toplotne talase, sve češće ugrožavaju živote i imovinu stanovnika. Poslednjih godina desetine hiljada Evropljana izgubilo je život u toplotnim talasima, dok su poplave odnijele stotine života.

Godišnji troškovi sanacije klimatskih katastrofa u Evropskoj uniji u proseku iznose oko 45 milijardi eura, što dodatno naglašava potrebu za koordinisanim pristupom u planiranju i prevenciji.

Fragmentirani pristupi EU

Trenutno, evropski napori za prilagođavanje klimatskim promenama su nedovoljni i fragmentirani. Većina država članica ima nacionalne planove, ali oni se značajno razlikuju, dok zajednička strategija EU iz 2021. godine ostaje ograničena i ne pokriva sve rizike.

Ottmar Edenhofer, predsedavajući Evropskog naučnog savjetodavnog panela za klimatske promene, ističe:
„EU nema zajedničko razumevanje šta se kolektivno smatra prioritetom za pripremu, što dovodi do nekoordinisanih procena i otežava upravljanje rizicima.“

Priprema za scenario od četiri stepena

Preporuka naučnog odbora je da EU planira pod pretpostavkom da će kontinent do kraja ovog veka biti četiri stepena topliji u odnosu na predindustrijsku eru. Takvo zagrijavanje može imati različite posledice:

• Južna Evropa suočiće se s češćim i intenzivnijim sušama.
• Priobalni gradovi i planinska područja moraju razviti različite strategije za prilagođavanje.
• Smanjenje dostupnosti vode biće ozbiljan izazov – pri porastu temperature od dva stepena, više od trećine stanovništva moglo bi se suočiti s nestašicom vode.

Ublažavanje i prilagođavanje

Evropska unija već ima zakonodavstvo za smanjenje emisija stakleničkih gasova, poznato kao politika ublažavanja. Ipak, naučnici upozoravaju da prilagođavanje – mere koje ublažavaju posledice klimatskih promena – mora ići paralelno s ublažavanjem.

Primeri prilagođavanja uključuju:

• Podsticanje poljoprivrednika na otpornije kulture i navodnjavanje koje štedi vodu.
• Uvođenje urbanih zelenih površina i hladovinskih zona u gradovima pogođenim toplotnim talasima.
• Unapređenje upravljanja vodnim resursima i zaštite od poplava.

Ekonomija i politika

Naučnici upozoravaju da neizvesnost globalnih napora u smanjenju emisija, posebno u velikim ekonomijama, zahteva od EU da testira otpornost svojih planova na scenarije još većeg zagrijavanja.

Istovremeno, regulatorni paketi koji pojednostavljuju ekološke propise i izuzimaju kompanije od obaveze izveštavanja o klimatskim rizicima mogu dodatno oslabiti sposobnost EU da reaguje na klimatske izazove.

Zaključak

Evropska unija mora razviti koordiniranu viziju i postaviti ciljeve prilagođavanja specifične za sektore i vremenske okvire, poput 2030. i 2040. godine. Samo kroz zajednički pristup koji kombinuje ublažavanje i prilagođavanje moguće je smanjiti ekonomske i društvene posledice klimatskih promena.

Ekstremne klimatske promene nisu nešto što će se dogoditi u dalekoj budućnosti – one već oblikuju život Evropljana. Pravovremeno planiranje i delovanje su ključni da bi se smanjili rizici i sačuvala otpornost društva.

Ova situacija podseća da je klimatska kriza pitanje koje zahteva hitnu akciju i dugoročno planiranje na svim nivoima – od lokalnog do evropskog.