Kalifornijski startap Heliospect Genomics, jedan od pionira u oblasti „genetičkog predviđanja”, nudi imućnim parovima mogućnost skrininga embriona prema IQ-u, otkriva britanski dnevnik Guardian.
Tajni video-snimci koje je prikupila organizacija „Hope Not Hate“, posvećena borbi protiv rasizma i fašizma, prikazuju čelnike Heliospecta kako se otvoreno hvale metodom genetskog skrininga, koja, navodno, može podići IQ budućeg deteta za više od šest poena.
Prema pisanju „Guardian-a“, ova usluga košta oko 50.000 dolara za skrining stotinu embriona, namenjena je bogatim roditeljima koji koriste medicinski potpomognutu oplodnju.
– Svi mogu imati onoliko dece koliko žele, a njihova deca će biti zdrava i pametna. Biće to fantastično – izjavio je Majkl Kristensen, izvršni direktor Heliospecta, na snimku iz novembra 2023. godine.
U drugom videu, jedan od zaposlenih objašnjava klijentima da Heliospect može rangirati embrione prema „IQ-u ili nekim ‘nepoželjnim’ karakteristikama” koje navodno uključuju rizik od gojaznosti i mentalnih bolesti.
Poslovanje „u skladu sa zakonom“
Čelnici Heliospecta su za Guardian izjavili da rade u skladu sa zakonima i propisima SAD-a i Kalifornije. Dodali su da kompanija trenutno posluje u „stealth modu” (prikrivenom režimu) dok se priprema za javno lansiranje, i da je usluga još uvek u fazi razvoja.
Na zvaničnoj stranici kompanije, Heliospect Genomics najavljuje revolucionaran pristup medicinskoj genetici, pozivajući pojedince i porodice da otključaju potencijal genetskih podataka kako bi doneli informisane odluke o zdravlju i dobrobiti.
Može da se bira i pol bebe
Predimplantacijska genetska dijagnostika (PGD) omogućava skrining embriona kako bi se eliminisalo oko 400 genetskih poremećaja, uključujući Daunov sindrom i cističnu fibrozu, pa čak i smanjila verovatnoća za razvoj naslednog raka. U nekim zemljama, PGD se koristi i za odabir pola deteta.
Stručnjaci naglašavaju da je inteligencija veoma kompleksna i još nedovoljno istražena osobina, oblikovana ne samo stotinama, već možda i hiljadama gena, ali i faktorima okoline.
Uprkos tome, Heliospect već sada nudi selekciju po ovoj osnovi, što otvara niz etičkih pitanja.
– Ponuda Heliospecta da se embrioni selektiraju prema IQ-u otvara ozbiljne etičke dileme. Ovakva praksa podrazumeva selekciju osobina koje nemaju direktnu vezu sa zdravstvenim stanjem, što može dovesti do društva u kojem se određeni genetski atributi smatraju superiornijima – rekao je dr Tvrtko Jolić, etičar sa Instituta za filozofiju u Zagrebu.
On dodaje da ovo podseća na eugeničke prakse 20. veka, iako je sada reč o privatnoj inicijativi.
Jolić takođe ističe da selektivna genetika Heliospecta može stvoriti tržište „dizajniranih beba”, gde će samo oni sa finansijskim sredstvima imati pristup genetskom „poboljšanju”, što dodatno produbljuje društvene nejednakosti i stvara pritisak na roditelje.
Naučni otac „CRISPR beba“
Kineski naučnik He Jiankui postao je poznat 2018. godine kada je objavio da je metodom CRISPR-Cas9 genetski izmenio embrione kako bi bebe bile otporne na HIV. Bliznakinje Lulu i Nana, rođene u novembru te godine, prve su „CRISPR bebe”. He je zbog ovog postupka bio osuđen na tri godine zatvora, ali se 2023. vratio u nauku.
Heliospect Genomics danas stoji na ivici tehnološkog i etičkog pitanja: da li je budućnost genetskog skrininga usmerena ka „pametnijim bebama” i kakve će posledice ovakva praksa ostaviti na društvo?
(Žena)