„Lolita“ Vladimira Nabokova jedan je od najpoznatijih romana 20. veka, toliko popularan da je ime Lolita postalo deo savremena kulture kao naziv za seksualno aktivnu mladu devojku okrenutu starijim muškarcima.
No, zanimljivo je da je Nabokov inspiraciju za priču potražio u nekoliko stvarnih slučajeva, a jedan od njih bila je i otmica Sali Horner iz 1948. godine.
Sali je imala samo 11 godina kada su je školski drugari ubedili da ukrade svesku (u to vreme koštala je oko pet centi) iz lokalne prodavnice u njenom rodnom gradu Kamdenu u Nju Džerziju. Lanac događaja koji je usledio daleko je mučniji od onih u „Loliti“ – jer to je bila fikcija, a ovo stvarnost!
Čovek srednjih godina prišao je Sali dok je ona u ruci držala ukradenu svesku, rekavši joj da je on agent FBI i da ju je video u trenutku zločina, te da je u nevolji.
U stvarnosti, čovek je bio Frank Lasal, osuđeni silovatelj. Izmislio je priču o tome da pripada zakonu kako bi je uplašio, a devojčica nije imala razlog da posumnja u njegove reče. Pustio ju je, ali ne zadugo.
Sali je bila srećna jer je izbegla hapšenje. Nije htela da uznemirava svoju majku udovicu ili stariju sestru koja je bila trudna.
Nije htela da predstavlja dodatni problem svojoj porodici i bila je uzbuđena što će uskoro postati tetka. Ali dok je Sali bila uverena da je incident iza nje, Lasal je kovao nemile planove.
Saznao je koju školu pohađa i mesec dana nakon krađe sveske sačekao ju je ispred.
Niko nije bio svestan da je otišla sa pedofilom
Lasal je rekao Sali da mora da ide sa njim do Atlantik Sitija po naređenju vlade. Naložio joj je i da kaže svojoj porodici da je on otac njenog školskog druga i da će se priključiti njegovoj porodici tokom odmora na moru.
Majka je to dozvolila, ubeđena da će njenoj ćerci prijati odmor jer sama ne može da joj ga priušti, i ne znajući da je ćerku upravo predala u ruke 50-godišnjem pedofilu.
Frank je iz zatvora izašao samo šest meseci pre nego što se nameračio na Sali, a osuđen je za silovanje maloletnice.
Prvih nekoliko nedelja Sali se redovno javljala majci, stavljajući joj do znanja kako se provodi na „odmoru“. Onda je krajem jula poslala poruku u kojoj ju je obavestila da idu za Baltimor i da joj više neće pisati.
Njena majka je konačno shvatila da nešto nije u redu – pozvala je policiju koja je istog trena proverila adresu u Atlantik Sitiju sa koje je stiglo pismo.
Tu nije bilo nikoga, ali su svedoci rekli da su do nedavno tu boravili muškarac i njegova ćerka.
Sali je dve naredne godine bila Lasalova žrtva – on ju je serijski zlostavljao, a nije bilo moguće ući im u trag jer su stalno menjali mesto prebivališta i to širom Amerike.
U javnosti se on ponašao kao njen otac – radio je različite poslove, iznajmljivao im kuću, upisivao je u škole, a čak joj je nabavio i psa! O razlozima zašto Sali nije razgovarala sa učiteljicama ili pozvala pomoć dok je Lasal bio na poslu može samo da se nagađa.
Psiholozi veruju da je to jer je bila prestravljena, zbunjena ili postiđena i više nije znala kome da veruje.
Užasan kraj
Stvari su se promenila 1950. godine, kada je jedna komšinica u San Hozeu u Kaliforniji, gde je Sali u tom trenutku živela, primetila da sa devojčicom nešto nije u redu.
Dok je Lasal jednog dana otišao u potragu za poslom, Sali je sve ispričala dotičnoj ženi, zamolivši je da telefonira. Uspela je da dobije muža svoje sestre koji je istog momenta alarmirao FBI.
Agonija je bila gotova – kada se Lasal vratio kući, vlasti su ga odmah privela.
Tinejžerka je svedočila da ju je držao zatočenom i da ju je primoravao da ima sek*ualne odnose.
Lasal je tokom suđenja tvrdio da je to laž i da je on Salin otac; na kraju je proglašen krivim i osuđen na zatvorsku kaznu od 30 do 35 godina.
Ono što je posebno srceparajuće u ovoj istinitoj priči jeste kako se sve završilo za Sali. Nakon što je pobegla iz kandži ovog pedofila, samo dve godine kasnije je nastradala u saobraćajnoj nesreći.
Čitavo detinjstvo bilo joj je ukradeno, prvom zlom jednog čoveka, a potom okrutnim preokretom sudbine.
(Žena)