Vajtu su voleli svi u bivšoj Jugoslaviji, a njegov hit “Lejla” postao je vanvremenski
Pevač Seid Memić Vajta, rođen 1952. godine u Travniku, postao je jedno od najprepoznatljivijih lica muzičke scene bivše Jugoslavije.
Njegov umetnički put bio je prožet jedinstvenom kombinacijom talenta, harizme i posvećenosti, što je kulminiralo 1981. godine kada je pesmom „Lejla“ predstavljao Jugoslaviju na Evroviziji.
Sa ovom pesmom, iako je zauzeo 15. mesto, Vajta je ostavio neizbrisiv trag, postavši simbol muzičke scene tog vremena. „Lejla“ je i danas prepoznatljiva i voljena pesma među publikom koja pamti zlatne godine jugoslovenske muzike.
Vajta je takođe autor brojnih hitova kao što su „Prevari me srce moje“, „Azra“, „Zlatna ribica“, koji su obeležili njegov bogat muzički opus.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina, Vajta je prestao da snima nove pesme i nije održavao nastupe. Razlozi za to su višestruki – od ličnih, do socio-političkih okolnosti koje su ga, kako je sam izjavio, obeshrabrile u njegovoj daljoj muzičkoj karijeri.
Njegov muzički put započeo je ranih sedamdesetih godina, kada je bio frontmen grupe „Teška industrija“ tokom 1975. i 1976. godine.
Grupa je, iako kratkog veka u ovoj postavi, postala jedan od stubova jugoslovenske rok scene,
a Vajta je, zahvaljujući svom unikatnom glasu i neobičnoj scenskoj pojavi, važio za jednog od najzanimljivijih i najharizmatičnijih likova na sceni.
Njegov stil pevanja, karakterističan spoj popa i roka, i dalje se pamti kao nešto što je bilo drugačije i autentično za to vreme.
Uprkos velikim muzičkim uspehom, Vajta se suočio s mnogim izazovima u životu.
Kako je ranije otkrio, iako je doprinose uplaćivao preko 40 godina, penzija koju danas prima iznosi samo 326 maraka, što je oko 172 evra.
Ova činjenica oslikava realnost mnogih umetnika iz bivše Jugoslavije koji su, uprkos popularnosti, ostali zaboravljeni ili nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad.
Vajtina mladost
Njegova mladost bila je obeležena teškim uslovima. Vajta je rano ostao bez oca, te je već sa petnaest godina morao da počne da zarađuje za život.
Radio je razne poslove – od moleraja, jednom prilikom je pričao da je bogatašima krečio kuće da zaradi džeparac, do posla krojača krojača, pa sve do livca u Austriji.
Po povratku iz inostranstva, 1971. godine, Vajta se okušao i u dizajniranju hipi nakita, koji je sam pravio i prodavao, dok je istovremeno pevao u grupi „Veziri“.
Zanimljivo je da je u ovoj grupi zamenio Josipa Pejakovića, koji je kasnije postao poznat kao glumac.
Ostavljen bez želje da snima nove pesme u današnjem vremenu, Vajta je jednom prilikom izjavio: „Zamisli da snimam pesmice u državi koja je treća po siromaštvu u svetu.
Ne mogu i nemam volje. Kad vidim da sve biramo po nacionalnosti, gadi mi se.“ Ova rečenica oslikava njegovu frustraciju zbog tadašnjih političkih i društvenih okolnosti, ali i njegovu veru u umetnost koja nije opterećena nacionalnim podelama.
Osim muzičke karijere, Vajta se oprobao i u svetu filma. Igrao je u filmu „Nečista krv“ Stojana Stojčića, gde je pokazao još jednu dimenziju svog talenta.
Tokom početka rata u Bosni i Hercegovini, Vajta je napustio rodnu zemlju i preselio se u Hamburg, gde i danas živi.
Iako više nije prisutan na muzičkoj sceni kao nekada, Vajta se i dalje bavi muzikom i ostaje aktivan, prvenstveno u krugu ljudi koji cene njegov rad.
Vajtin život i karijera simbolizuju uspeh umetnika koji su uspeli da ostanu verni sebi i svojoj umetnosti, uprkos svim životnim i društvenim izazovima s kojima su se suočavali.
(Stil)