Duško Radović je u nekoliko rečenica uspeo da sažme filozofiju sreće i ukaže na to gde grešimo.
Dušan Duško Radović, rođen je u Nišu 29. novembra 1922. godine. Bio je novinar, pesnik, pisac, afotističar i TV urednik. Radović je smatrao da poezija treba da raduje, a ne da zbunjuje čitaoce.
Prema deci se odnosio s’ poštovanjem pružajući im zdrave, razumljive poruke koje daju mašti na volju. Njegova pesma „Osvajanje sreće“ mnogima je poslužila kao recept za istu.
OSVAJANJE SREĆE
Neće biti srećan mnogo ko na sreću gleda strogo, ko je meri sa svih strana i nalazi sreći mana.
Ovu hoće, onu neće – tu ne može biti sreće.
Neko traži mnogo sreće, i najlepše i najveće. Sve što nije mera puna on u sreću ne računa. Mnogo hoće, malo neće – tu ne može biti sreće.
Nekom zavist mira ne da svoju sreću i ne gleda. Svoju sreću ne uzima jer je drugi više ima. Tuđu hoće, svoju neće – tu ne može biti sreće.
Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara, srećan čovek – sreću stvara!
(Stil)