Večita fascinacija ljudi – sreća, menja značenja i oblike kroz vekove, ali i kulture
Od antičkih do savremenih filozofa i mislilaca, objašnjava se dubokim i mudrim mislima, ali uspeva da ostane u domenu apstraktnog i neuhvatljivog.
Upravo su sreća i njeno značenje predmet brojnih naučnih istraživanja, filozofskih pravaca i razmišljanja. Vilhelm Šmid – po struci diplomirani filozof – objavio je brojne filozofske spise o umeću življenja, a jedna od tema kojoj se posvetio upravo je i sreća, koju je prijemčivo i stručno obradio u knjizi:
„Sreća – sve što morate da znate o njoj i zašto nije najvažnija u životu”. I zaista, šta je to sreća, i da li je najvažnija u životu? Šta je za vas sreća?
Da li ste se zapitali kada ste poslednji put bili srećni i zbog čega? Dovoljno je da zastanete na trenutak i razmislite o ovoj reči. Shvatićete da pojam sreće u sebi krije mnogo različitih, ponekad čak i suprotnih značenja.
Kako i sam Vilhelm Šmid objašnjava, jedan od ključnih problema savremenog čoveka je neobuzdana potraga za srećom koja se doživljava skoro kao nužnost. Strah od nedostizanja sreće i potraga za njom ljude na kraju čine nesrećnima.
Radeći kao „filozofski savetnik za duhovna pitanja” u jednoj bolnici, Šmid je utvrdio da potraga za srećom ljude može u velikoj meri uznemiriti.
U procesu promišljanja o sreći, i ostvarivanja iste, zapravo je najvažnije značenje koje joj dajemo.
Značenje je ono što sreću razlikuje u različitim vremenskim periodima i različitim kulturama, te tako i ne postoji zvanična i jedinstvena definicija sreće.
Četiri lika sreće
Pokušavajući da nam približi i donekle razjasni ideju sreće, Vilhelm sreću svrstava u četiri osnovne kategorije, navodeći slučajnu sreću, sreću prijatnosti, sreću punine i sreću u nesrećnim vremenima.
Tokom celog našeg života, faktor slučajnosti neretko igra važnu ulogu u najraznovrsnijim događajima.
Tokom antičkog perioda, slučajna sreća je dvostruko doživljavana – bila je obožavana u vidu boginja, ali je i ulivala strah ljudima. U to vreme, slučajnost je mogla donositi dobar i loš ishod.
Ipak, nekadašnja Tiha, kako su je zvali stari Grci, odnosno, latinska Fortuna, u savremenom svetu poistovećuje se isključivo sa povoljnom slučajnošću, odnosno, sa poželjnim ishodom, lepom željom i nadom.
Iza slučajnosti, u savremenom shvatanju naziru se čudesne zakonomernosti, koje kao da slede veliki plan, bez obzira na to da li se radi o sreći ili nesreći, te se veruje da jedna srećna slučajnost može privući niz drugih sličnih događaja, i obrnuto.
Jednostavan trik za podizanje samopouzdanja: deluje odmah u kritičnim situacijama
Ono što donosi ova vrsta sreće je zapravo magija tog čudesnog niza, i povezanosti koja ne može ni da se dokaže ni da se ospori.
Jedino što možemo uraditi je da se otvorimo ili zatvorimo za mogućnost slučajnog pozitivnog ishoda, informacije ili iskustva.
Zgrabiti sreću nije lako, jer moramo da budemo spremni, budni i da prepoznamo povoljnu priliku zahvaljujući unutrašnjem osećaju.
Čak i engleska izreka, inspirisana Senekinim mislima, kaže: „Naša sreća zavisi od naše spremnosti da iskoristimo dobre prilike.”
Šmid nas savetuje da svoje nade, koliko god duboke i intimne bile, ne zaključavamo duboko u sebe, već da ih saopštimo drugim ljudima i na taj način privučemo mogućnost da nam se i ostvare. Ne zaboravite, pazite šta želite!
Slučajnosti, čak i kada su srećne, donose pozitivne ishode, ali i životne izazove sa kojima vaša unutrašnjost možda ipak nije spremna da se nosi.
(Stil)